Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Stanislav Životić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da „Vrhovni kasacioni sud u Beogradu prvostepenu i drugostepenu presudu ukine u celini, te da okrivljenog oslobodi odgovornosti da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika RS“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažnim presudama prekoračena optužba, jer je okrivljeni oglašen krivim što je u periodu od 24.10.2007. godine do 21.01.2008. godine u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist doveo u zabludu BB iz ..., predstavnika oštećenog preduzeća „VV“ d.o.o. ... (koji nije mogao biti ovlašćeni predstavnik oštećenog preduzeća, niti osnivač istog s obzirom ne nespornu činjenicu da se iz potvrde Agencije za privredne registre BC ../2017 od 30.03.2017. godine vidi da je GG, a ne BB u periodu od 01.01.2007. godine do 13.03.2013. godine bio osnivač i direktor oštećenog preduzeća...).

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Suprotno stavu branioca okrivljenog da je pobijanim presudama prekoračena optužba, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredbi krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da nije prekoračena optužba, a ovog s toga što u konkretnom slučaju, činjenični opis predmetnog krivičnog dela (član 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ) u izreci pravnosnažne presude ni jednom rečju nije izmenjen u odnosu na činjenični opis iz optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Požarevcu KT br. 407/14 od 06.09.2016. godine, koji tokom postupka nije menjan. Izloženim navodima zahteva se u suštini ne ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, već na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, a koja nije zakonom dozvoljen razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio kao neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da prvostepeni sud nije odlučio o troškovima postupka, čime je povredio odredbu člana 441. stav 4. ZKP. Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, u izreci pobijane prvostepene presude Osnovnog suda u Požarevcu 50K 519/16 od 17.10.2019. godine, koja je u pogledu odluke o troškovima, odnosno u nepreinačenom delu potvrđena od strane Apelacionog suda u Kragujevcu presudom Kž1-956/19 od 21.01.2020. godine, stoji da se okrivljeni obavezuje da naknadi sve troškove krivičnog postupka, koliko isti budu izneli, a o kojima će sud odlučiti posebnim rešenjem u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da je okrivljeni obavezan da na ime paušala plati u korist budžetskih sredstava Osnovnom sudu u Požarevcu iznos od 15.000,00 dinara, takođe u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Imajući u vidu izreku pravnosnažne prvostepene presude, proizilazi da je sud odlučio o troškovima krivičnog postupka, u smislu člana 262. ZKP i člana 261. stav 3. ZKP.

Odredbom člana 262. ZKP propisano je u stavu jedan da u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi će se odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose, a u stavu dva istog člana propisano je da ako nedostaju podaci o visini troškova posebno rešenja o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave.

Imajući u vidu napred navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, napred navedenu povredu zakona branilac obralaže navodima da nižestepeni sudovi na osnovu sprovedenog dokaznog postupka nisu utvrdili niti dali valjane razloge o jednoj od odlučnih činjenica u ovoj krivičnoj stvari; da su nižestepeni sudovi isključivo i samo iz činjeničnog opisa izreke prvostepene presude zaključili da se u radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela prevara, a ovo zbog toga jer činjenično obrazloženi navodi presude nižestepenih sudova ne sadrže opšte razloge kako su to nižestepeni sudovi utvrdili i dokaze na osnovu kojih je to utvrđeno; da nižestepeni sudovi uopšte ne daju razloge i ocenu dokaza kako i na koji način je okrivljeni preduzetim radnjama učinio krivično delo... čime u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pored navedenog, branilac okrivljenog numeriše i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP navodima kojima prepričava iskaz sudskog veštaka Snežane Šerbanović, citira pisani nalaz i mišljenje veštaka vezan za menice, daje sopstvenu ocenu izvedenog dokaza, zatim ceni iskaz BB saslušanog kao predstavnika oštećenog preduzeća. Iznoseći svoju ocenu nalaza i mišljenja sudskog veštaka navodi da je isti pogrešan, protivrečan sam sebi, okolnostima o kojima je veštačeno nejasan, te da je zatraženo od strane odbrane da se uradi dopunsko veštačenje, a koje je sud odbio kao dokazni predlog. Dalje se navodi, da je prvostepeni sud odbijao sve dokazne predloge branioca okrivljenog tokom ovog krivičnog postupka zbog čega prvostepeni sud nije mogao na pouzdan i relevantan način da u ovoj krivičnoj stvari potpuno utvrdi činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 440. ZKP, odnosno pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen. Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je u ovoj krivičnopravnoj stvari održan glavni pretres 17.10.2019. godine kada je postupajući sudija povodom zahteva za izuzeće prisutnog zamenika OJT- a Aleksandra Lazovića koji je podnet na istom glavnom pretresu, donela odluku da se glavni pretres nastavlja, a da će zahtev za izuzeće dostaviti nadležnom OJT-u na odluku i to tek nakon ovog glavnog pretesa dana 17.10.2019. godine kada je isti i završen, te da je do završetka tog glavnog pretresa sve vreme bio prisutan zamenik OJT-a Aleksandar Lazović koji je dao i završnu reč, prisustvovao izricanju i objavljivanju prsude, čime je po stavu odbrane, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Međutim, napred navednim navodima, po stavu Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljenog u suštini osporava procesne pretpostavke za održavanje glavnog pretresa i s tim u vezi povrede odredbi člana 37. – 42. ZKP, a koje povrede, shodno članu 485. stav 4. ZKP, nisu zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić