.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4854/2019
12.12.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Perković, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda PIO, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3734/19 od 16.05.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3734/19 od 16.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3734/19 od 16.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 30909/16 od 15.11.2018. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih penzija, za period od 01.10.2013. do 31.12.2015. godine i od 01.04. do 31.12. 2017. godine, plati ukupno 326.499,25 dinara, sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospeća do isplate (visina iznosa i datumi dospeća su bliže određenim ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke delimično je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete, za period od 01.06.1999. do 30.09.2013. godine i od 01.01.2016. do 31.03.2017. godine, plati ukupno 1.851.230,54 dinara, sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospeća do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti, a stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 75.000,00 dinara. Stavom petim izreke tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudske takse u ovoj pravnoj stvari.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3734/19 od 16.05.2019. godine, žalbe parničnih stranaka su odbijene, kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u skladu sa odredbom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13- US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, u delu koji se revizijom pobija, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete na ime neisplaćene penzije u periodu od 01.06.1999. do 30.09.2013. godine, zbog zastarelosti. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi, prilikom odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva, istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja cenili uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnih stavova Vrhovnog kasacionog suda, izraženih u odlukama sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pri čemu uz reviziju nisu dostavljene drugačije pravnosnažne ili revizijske sudske odluke, koje bi ukazivale na drugačiji zaključak.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz napred iznetog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.11.2016. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 1.851.230,54 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja, od 123,2284 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 15.022,76 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
