U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Đurić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Marko Bogdanović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1834/2018 od 17.09.2018. godine, u sednici održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1834/2018 od 17.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P 419/16 od 12.02.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je ništav Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen 08.04.2010. godine u ..., overen 08.04.2010. godine pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici pod brojem Ov. ../2010, između GG, AA i BB, svih iz ... i VV kao kupca nepokretnosti iz zk.ul.br. .. k.o. ... . Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka od 519.325,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti odluke pa do isplate, dok je u ostalom delu odbijen zahtev tužilaca za naknadu troškova parničnog postupka. Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1834/2018 od 17.09.2018. godine, stavom prvim izreke žalba tuženog je odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 399. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11,...87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja. U reviziji se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 398. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tokom 2010. godine imao finansijskih problema zbog čega se obratio agenciji koja se između ostalog bavi i posredovanjem u davanju pozajmica. Radnik te agencije – DD povezao je tužioca sa tuženim kao zajmodavcem i njih dvojica su dogovorili da tuženi tužiocu pozajmi 35.000 evra sa kamatom od 5% na mesečnom nivou. DD je obavestio tužioca da na njegovoj kući (do ulice) ne može biti upisana hipoteka, zbog čega su se tužilac i tuženi dogovorili da zaključe ugovor o kupoprodaji, kao način obezbeđenja zajma. Tužilac AA, njegova sestra BB i njihova majka, sada pok. GG, kao prodavci su sa tuženim, kao kupcem zaključili kupoprodajni ugovor čiji je predmet stambeni objekat P+1, sagrađen na kat.parc. br. .., koja odgovara gruntovnoj parceli br. .. iz zknj.ul.br. .. k.o. ... . U ugovoru je navedeno da je kupoprodajna cena 45.000 evra, kao i da je navedena kupoprodajna cena isplaćena prodavcu prilikom zaključenja i overe ugovora. Članom 5. predmetnog ugovora ugovoreno je da prodavci snose trošak poreza. Tužilja koja je zajedno sa sada pokojnom majkom i bratom, ovde tužiocem bila prisutna prilikom overe predmetnog ugovora, isti je potpisala sa namerom da tako pomogne bratu, da bi on regulisao svoj dug, odnosno kako bi mogao da pozajmi novac. Nakon overe predmetnog ugovora tuženi je tužiocu dao 35.000 evra na ime zajma. Tužilac je jedno vreme plaćao kamatu tuženom, mesečno od 1.750 evra, a kada je prestao da plaća tuženi mu je uputio pisanu opomenu da će biti iseljen i 14.10.2011. godine podneo je tužbu radi iseljenja tužilaca.

Tuženi nikada nije bio u posedu kuće koja je predmet osporenog kupoprodajnog ugovora, a kuću je video samo jednom kada je išao da je vidi radi postizanja dogovora o pozajmici. Nepokretosti koje su predmet osporenog ugovora 31.10.2011. godine su bile upisane kao susvojina sada pok. GG u 5/8 dela, tužilaca od po 1/8 dela i ĐĐ u 1/8 dela. Zknj. parcela br. .. vodila se kao njiva u selu, a stambeni objekti izgrađeni na njoj nisu bili upisani. Na adresi koja odgovara lokaciji predmetne parcele, ..., ul. ... br. .. postoje dve kuće (dva stambena objekta) – ulični u kome živi tužilac sa svojom porodicom i dvorišni u kome živi tužilja sa svojom porodicom i u kom je zajedno sa njom živela i sada pok. GG. Tužioci su jedini zakonski naslednici iza pok. GG, koja je preminula ...2012. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava usvojili tužbeni zahtev, osnovano nalazeći da je u konkretnom slučaju zaključeni ugovor u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, te da se radi o prividnom ugovoru o kupoprodaji koji nije nastao kao rezultat pravih izjava volja ovde parničnih stranaka, jer cilj ovog ugovora nije bio promet navedenih nepokretnosti, već obezbeđenje učinjenog zajma od 35.000 evra, te da su ispunjeni uslovi iz člana 103, u vezi člana 66. i 141. Zakona o obligacionim odnosima, pa je utvrđeno da je ništav Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen 08.04.2010. godine pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici pod brojem Ov. ../2010.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Naime, prema odredbi člana 26. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor je zaključen kada su ugovorne strane saglasne o bitnim sastojcima ugovora, pri čemu volja za zaključenje ugovora mora biti ozbiljna, slobodna i stvarna, kako je to propisano odredbom člana 28. istog zakona. Prividan je onaj ugovor koji nije zaključen kao saglasnost volja ugovornih strana, nego je nastao kao saglasnost volja ugovornih strana da se samo stvori privid (fikcija) o zaključenju ugovora, a da ga ugovarači ne žele, već njime prikrivaju neke druge ugovore (član 66. ZOO).

U konkretnom slučaju, zaključeni ugovor o prometu nepokretnosti nije bio rezultat stvarne volje parničnih stranaka, jer je u postupku utvrđeno da je tužilac tokom 2010. godine imao finansijskih problema zbog čega se obratio agenciji (koja se između ostalog bavi i posredovanjem u davanju pozajmica), da je radnik te agencije, DD povezao tužioca sa tuženim kao zajmodavcem, te da su se njih dvojica dogovorili da tuženi pozajmi tužiocu 35.000 evra sa kamatom od 5% na mesečnom nivou. Kako je prethodno DD obavestio tužioca da na njegovoj kući (do ulice) ne može biti upisana hipoteka, to su kao način obezbeđenja zajma tužilac i tuženi dogovorili da zaključe ugovor o kupoprodaji. S obzirom na napred utvrđene činjenice u pogledu saglasnosti volja ugovornih strana u zaključenju osporenog ugovora, suprotno revizijskim navodima, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da sporni ugovor o kupoprodaji nepokretnosti predstavlja prividan pravni posao, te da kao takav ne proizvodi pravno dejstvo i da ne može biti osnov za sticanje prava svojine, s obzirom da je zaključen isključivo radi obezbeđenja izvršenja obaveze tužioca iz ugovora o zajmu zaključenog sa tuženim kao zajmodavcem, a ne radi ostvarenja cilja kupoprodajnog ugovora - prenosa prava svojine na nepokretnosti uz isplatu kupoprodajne cene. S obzirom da je sporni ugovor o kupoprodaji zaključen radi obezbeđenja izvršenja obaveze tužioca iz ugovora o zajmu zaključenog sa tuženim kao zajmodavcem, to je u konkretnom slučaju, saglasno odredbi člana 52. ZOO osnov kupoprodajnog ugovora nedopušten, pa je sporni kupoprodajni ugovor ništav i bez pravnog dejstva.

Nisu osnovani revizijski navodi tuženog da je u pobijanoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo i to odredba člana 454. Zakona o obligacionim odnosima, jer je navedeni kupoprodajni ugovor zaključen saglasnošću volja ugovorača i prema njihovom postignutom dogovoru. Ovo iz razloga što bez obzira što je imao formu propisanu u članu 455. ZOO, navedeni ugovor o kupoprodaji nije zaključen na osnovu pravih izjava volja ugovorača, već je sačinjen radi obezbeđenja pozajmice od 35.000 evra, s obzirom da predmet prodaje - stambeni objekat P+1, sagrađen na kat.parc. br. .., koja odgovara gruntovnoj parceli br. .. iz zknj.ul.br. .. k.o. ... nije predat tuženom kao kupcu, a što uz isplatu kupoprodajne cene predstavlja bitan elemenat svakog ugovora o prodaji da bi takav ugovor bio punovažan u smislu člana 454. ovog zakona.

U većem delu navodi revizije tuženog se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmatrani budući da u smislu člana 399. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.

Na osnovu iznetog, primenom člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić