Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Delić, advokat iz ..., protiv tužene „Komercijalne Banke“ AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 98/19 od 28.01.2019. godine, u sednici održanoj 04.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 98/19 od 28.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 98/19 od 28.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 471/18 od 05.11.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je ništav član 6. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje broj .., zaključenog 22.11.2016. godine između tužioca i tužene banke. Obavezana je tužena da tužiocu plati 28.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 22.11.2016. godine pa do isplate. Utvrđeno je da je ništav član 6. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje broj ..., zaključenog 24.05.2017. godine između tužioca i tužene banke. Obavezana je tužena da tužiocu plati 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.05.2017. godine do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 62.137,96 dinara.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 98/19 od 28.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P 471/18 od 05.11.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i radi ujednačavanja sudske prakse.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi moglada se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Iako tužena ima pravo na naknadu troškova obrade kredita, u ovoj pravnoj stvari tužbeni zahtev je usvojen i utvrđeno da je ništava odredba ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje od 22.11.2016. godine, kojom se korisnik kredita obavezao da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati banci jednokratnu naknadu u visini od 3% od iznosa realizovanog kredita, kao i ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje od 24.05.2017. godine, kojim se korisnik kredita, ovde tužilac obavezao da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2% od iznosa realizovanog kredita. Tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi naknade za obradu kreditnog zahteva u procentualnom iznosu od iznosa odobrenog kredita koji su tužiocu naplaćeni, kao i koji su stvarni troškovi tužene za obradu kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje. Kako odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno od činjenice da li je tužena (na kojoj je teret dokazivanja) dokazala opravdanost, namenu i visinu troškova koji su od tužioca, kao klijenta naplaćeni, to odluke u kojima je drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 01.03.2018. godine, sa zahtevom za utvrđenje delimične ništavosti ugovora o kreditu i isplate. Vrednost predmeta spora je 55.500,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da je reč o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić