Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5808/2018
30.07.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Janković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Tanja Radenković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6046/17 od 24.09.2018. godine, u sednici od 30.07.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6046/17 od 24.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 1900/2017 od 12.07.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obaveže da joj na ime zakupa buldožera opisanog izrekom u periodu od 20.06.2005. godine do 10.04.2006. godine isplati 98.500 evra, da joj na ime zakupa bagera opisanog izrekom za period od 26.06.2005. godine do 20.09.2006. godine isplati 168.425 evra, da joj na ime troškova popravke bagera isplati 7.000 evra i na ime troškova popravke buldožera 12.000 evra, sve u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom kursu NBS na dan isplate, sa pripadajućom kamatom od 23.09.2009. godine do isplate. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 281.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6046/17 od 24.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...87/18), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjenu pred drugostepenim sudom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila vlasnica SGRZ „AA“, a na osnovu njenog ovlašćenja, njen suprug VV je sa tuženim zaključio usmeni ugovor o zakupu buldožera i bagera za period od 26.06.2005. godine do 19.12. iste godine. Prema usmeno postignutom dogovoru, tuženi je bio u obavezi da za angažovanost mašina plaća 1000 evra dnevno, a tužilji je isplatu trebalo da vrši jednom mesečno, s tim što je trošak angažovanja mašinista i goriva padao na teret tužilje. Utvrđeno je da je tuženi delimično izvršio svoju ugovornu obavezu plaćanja zakupnine mašina tako što je dana 26.07.2005. godine tužilji isplatio 15.000 evra, avgusta iste godine 10.000 evra i novembra iste godine 2.000 evra, što ukupno iznosi 27.000 evra. Po isteku ugovornog perioda, tuženi je nastavio da koristi navedene mašine, a utvrđeno je da je suprug tužilje buldožer preuzeo 10.04.2006. godine, a bager 20.09. iste godine. Obe mašine su po preuzimanju bile u neispravnom stanju, te je za njihovu popravku u ovlašćenom servisu tužilja platila 19.000 evra. Uzimajući u obzir da je tuženi koristio bager 315 dana, a buldožer 196 dana, i nakon odbijanja troškova za mašiniste i gorivo, kao i iznos koji je tuženi isplatio, za korišćenje ovih mašina ostao je neisplaćen iznos od 186.300 evra na ime korišćenja bagera i 103.400 evra na ime korišćenja buldožera. Tužba u ovom predmetu podneta je 23.09.2009. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužilje da se tuženi obaveže na isplatu neisplaćenog iznosa zakupa navedenih mašina odbijen zbog zastarelosti potraživanja.

Prema članu 375. Zakona o obligacionim odnosima, potraživanje zakupnine, bilo da je određeno da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine.

U konkretnom slučaju, ugovor o zakupu građevinskih mašina bio je zaključen za period od 26.06.2005. godine do 19.12.2005. godine. S obzirom da je tužba podneta 23.09.2009. godine, proizilazi da je protekao zakonski rok od tri godine propisan citiranom zakonskom odredbom, pa je potraživanje tužilje zastarelo.

U periodu od isteka ugovora o zakupu 19.12.2005. godine, tuženi je navedene građevinske mašine neovlašćeno koristio do njihovog preuzimanja od strane supruga tužilje, za koji period bi tužilja mogla zahtevati da joj tuženi nadoknadi korist koju je imao od upotrebe stvari, u smislu člana 219. ZOO, u kom slučaju je predviđen desetogodšnji rok zastarelosti. Međutim, tužilja nije predložila izvođenje dokaza veštačenjem na okolnost visine potraživanja u ovom periodu, u smislu člana 259. ZPP, pa je u ovom delu njen tužbeni zahtev neosnovan iz razloga što nije dokazala visinu potraživanja, kao ni visinu potraživanja naknade štete po osnovu popravke navedenih građevinskih mašina, s obzirom da u toku postupka tužilja nije dostavila račune o njihovoj popravci.

Revizijom tužilje se neosnovano ukazuje na nedostatak aktivne legitimacije, s obzirom da je drugostepeni sud pravilno ocenio postojanje aktivne legitimacije, koju ocenu prihvata i revizijski sud. Neosnovan je takođe i revizijski navod da je zastarelost potraživanja trebalo oceniti primenom člana 376. stav 1. u vezi člana 154, 155. i 180. ZOO. Ostalim navodima revizije, osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić