Istovremeno je određeno da se upravljanje trajno oduzetom imovinom iz stava I rešenja poverava Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom i naloženo je Republičkom geodetskom zavodu, Službi za katastar nepokretnosti KO Beograd, i to KO Vračar i KO Zvezdara, da na nepokretnostima koje su trajno oduzete i opisane u stavu I rešenja od vlasnika okrivljenog i trećih lica izvrši upis odluke o trajnom oduzimanju imovine.

Okrivljeni AA i vlasnici – treća lica BB, VV, GG i DD su obavezani da Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom solidarno naknade troškove upravljanja oduzetom imovinom do pravnosnažnosti rešenja.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž Toi broj 1/17 od 17.06.2019. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu, rešenje Višeg suda u Beogradu Toi broj 1/16 od 20.12.2016. godine preinačeno je tako što je usvojen zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu Oik broj 3/09 od 06.08.2013. godine za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, pa je od okrivljenog vlasnika AA trajno oduzet stan u ulici ... površine 57 m2 i novčana sredstva kod „...“ ..., koja se nalaze na računu broj ... u iznosu od 62.174,78 evra, od trećeg lica – vlasnika BB trajno je oduzeta kuća u ulici ... u ... i lokal u ulici ... u ..., od trećeg lica – ... površine 88,77 m2, od trećeg lica – vlasnika GG trajno je oduzeta 1/2 idealnog dela kuće u ... u ulici ... i 1/2 stana u ... u ulici ... površine 88,77 m2, dok je od trećeg lica – vlasnika DD trajno oduzeta kuća – lokal u ... u ulici ..., površine 147,26 m2 i stan u ..., ulica ..., površine 75 m2.

Stavom II izreke drugostepenog rešenja, odbijen je kao neosnovan zahtev za trajno oduzimanje imovine Višeg javnog tužioca u Beogradu Oik broj 3/09 od 06.08.2013. godine da se od okrivljenog – vlasnika AA, od trećih lica – vlasnika ĐĐ, BB, EE, ŽŽ, DD, ZZ i II trajno oduzmu novčana sredstva, nepokretnosti i udeli u akcionarskom društvu „...“ bliže navedeni u izreci rešenja.

Istovremeno, žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu, u preostalom delu, kao i žalbe okrivljenog AA, njegovog branioca i punomoćnika trećih lica ĐĐ, ZZ, VV, GG, BB i EE – advokata Slobodana Ružića, te punomoćnika trećih lica II i DD – advokata Nemanje Ilića, trećeg lica DD i trećih lica VV i GG, izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Toi broj 1/16 od 20.12.2016. godine, odbijene su kao neosnovane.

Istovremeno je određeno da se upravljanje trajno oduzetom imovinom iz stava I tog rešenja poverava Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, a Republičkom geodetskom zavodu, Službi za katastar nepokretnosti KO Beograd, i to KO Vračar i KO Zvezdara, naloženo je da na nepokretnostima koje su trajno oduzete i opisane u stavu I rešenja izvrši upis odluke o trajnom oduzimanju imovine.

Okrivljeni AA i vlasnici – treća lica BB, VV, GG, te DD, obavezani su da Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom solidarno naknade troškove upravljanja oduzetom imovinom, a čiju visinu će utvrditi prvostepeni sud, posebnim rešenjem.

Branilac okrivljenog AA – advokat Jovan Vukčević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž Toi broj 1/17 od 17.06.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijano rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje Apelacionom sudu u Beogradu ili da pobijano rešenje preinači tako što će odbiti zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu od 13.08.2013. godine za trajno oduzimanje imovine.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjem protiv kog je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se Apelacioni sud u Beogradu, obrazlažući navodnu vezu između sporne imovine u vlasništvu trećeg lica – ćerke BB i okrivljenog AA, poziva na sadržinu iskaza svedoka JJ i KK, koji su u svojstvu svedoka saslušani u pravnosnažno okončanom postupku koji se vodio protiv okrivljenog AA, a koji iskazi predstavljaju prema stavu odbrane nezakonit dokaz u smislu odredbe člana 16. stav 1. ZKP.

Prema navodima zahteva, krivični postupak ima za cilj da se utvrdi da li je određeno lice učinilo krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili ne, dok postupak za trajno oduzimanje imovine predstavlja poseban, sui generis postupak, čija je svrha utvrđivanje da li postoji određena imovina okrivljenog (ili trećih lica) koja potiče iz krivičnog dela, te je nedozvoljeno da sud u odluci povodom trajnog oduzimanja imovine koristi dokaze u vidu iskaza svedoka koji su izvedeni tokom pravnosnažno okončanog krivičnog postupka.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni ovoga suda, nisu osnovani.

Ovo stoga što je odredbom člana 4. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, propisano da se u postupku oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela mogu koristiti i dokazi prikupljeni u krivičnom postupku, te pobijano rešenje, suprotno navodima zahteva, nije zasnovano na nezakonitim dokazima.

Pri tome činjenica da je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni dokaze u toku postupka izveo po službenoj dužnosti, bez predloga stranaka, nije od uticaja na zakonitost pobijanog rešenja, imajući u vidu da se shodno odredbi člana 4. stav 4. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u postupku oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, shodno primenjuje Zakonik o krivičnom postupku, te da je članom 15. stav 4. ZKP propisano, pored ostalog, da sud može sam odrediti da se izvedu dopunski dokazi, ukoliko oceni da su izvedeni dokazi protivrečni ili nejasni i da je to neophodno da bi se predmet dokazivanja svestrano raspravio.

Iz istih razloga, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u delu u kojem se ukazuje da je sud nezakonito odredio izvođenje dokaza po službenoj dužnosti, obzirom da je naredbom Kž Toi 1/17 od 05.10.2018. godine po službenoj dužnosti, a bez predloga stranaka, odredio izvođenje dokaza ekonomsko-finansijskim veštačenjem od stranke komisije veštaka Gradskog zavoda za veštačenja, te da je stoga pobijano rešenje zasnovano i na ovom nezakonitom dokazu.

U preostalom delu zahteva ukazuje se na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca. Međutim, kako branilac okrivljenog u vezi sa ovom povredom zakona nijednom rečju ne navodi na koji način je u konkretnom slučaju povređen zakon po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, već s tim u vezi ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da imovina trećih lica ne potiče iz nezakonitih prihoda okrivljenog AA, već iz sredstava koje je okrivljeni zakonito stekao prodajom porodične kuće, i da tužilaštvo nije uspelo da dokaže vezu između sporne imovine trećih lica i okrivljenog AA, to je Vrhovni kasacioni sud, nalazeći da se izloženim navodima zahteva ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                               Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić