.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 298/2020
24.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Janković, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Stari grad“ iz Beograda, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo grada Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1088/19 od 19.09.2019. godine, u sednici održanoj 24.06.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1088/19 od 19.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1088/19 od 19.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3083/17 od 16.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji, na ime naknade štete u vidu neisplaćene razlike u zaradi za period od 01.01.2012. godine, pa do 24.12.2014. godine, isplati ukupan iznos od 213.963,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope NBS uvećane za 8 procentnih poena, i to na pojedinačne opredeljene iznose, počev od datuma dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da uplati doprinose po osnovu obaveznog socijalnog osiguranja Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje za grad Beograd, doprinose za zdravstveno osiguranje Fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj osiguranja od nezaposlenosti Službi za nacionalno zapošljavanje za period od 01.01.2012. godine, pa do 24.12.2014. godine. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužilji na ime jubilarne nagrade za 40 godina neprekidnog rada kod tuženog, isplati iznos od 115.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope NBS uvećane za 8 procentnih poena počev od 16.01.2019. godine, pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 42.203,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1088/19 od 19.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane, žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužilje ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 12.12.2014. godine, vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 213.963,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe ne predstavlja dinarsku protivvrednost veću od 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
