Dopunskom presudom Osnovnog suda u Ubu P 40/14 od 24.01.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tužena BB tražila da se obaveže tužilac da tuženoj, na ime udela tužene od 4/5 na vozilu bele boje marke „...“, reg. oznake ... ...-..., isplati 4.000 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 23.05.2005. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je protvitužbeni zahtev kojim je tužena BB tražila da se tužilac obaveže da joj na ime naknade štete za dizalicu ..., kao i 8 m3 dasaka za šalovanje isplati 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.05.2005. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2743/2018 od 09.05.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tuženih i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke kojim je utvrđeno da je tužilac vanknjižni suvlasnik na poslovno stambenom objektu bliže opisnom u ovom stavu izreke, sa udelom od ½, kao i u delu kojim je utvrđeno da je tužilac vlasnik sa udelom od 2/5 dela na delu kat.parcele br. .../... KO ..., koji se nalazi pod navedenom zgradom i delu koji je neophodan za redovno korišćenje iste, dok je u preostalom delu od 2/5 do dosuđenih 4/5 delova na navedenoj nepokretnosti presuda ukinuta. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke kojim je utvrđeno suvlasništvo tužioca na stvarima i to na podnim i zidnim pločicama, te je u tom delu tužbeni zahtev odbijen, dok je u preostalom delu navedenog stava žalba tuženih odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom trećim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, te je utvrđeno da putničko vozilo bele boje marke „...“, reg. oznake ... ...- ... i dve prikolice broj šasije ..., reg. oznake ... ...-... predstavljaju bračnu tekovinu tužene BB i tužioca. Stavom četvrtim izreke ukinuta je prvostepena presuda u stavu četvrtom i petom izreke. Stavom petim izreke preinačena je prvostepena dopunska presuda, te je delimično usvojen protivtužbeni zahtev tužene BB i obavezan tužilac da joj na ime udela na vozilu bele boje marke „...“ reg. oznake ... ...-... i na dve prikolice broj šasije ..., reg. oznake ... ...-... isplati 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti i da joj na ime udela na ½ dizalice ..., kao i 8 m3 dasaka isplati 1.250 evra u dinarskoj protivvrednosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.06.2015. godine pa do konačne isplate, dok je odbijen zahtev kojim je tužena BB tražila da se obaveže tužilac da joj na ime udela na vozilu isplati još 1.500 evra, a do traženih 4.000 evra, kao i još 1.250 evra do traženih 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i da joj na dosuđene iznose plati zakonsku zateznu kamatu počev od 23.05.2005. godine do 24.06.2015. godine. Stavom šestim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude, te je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužene su izjavile reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postuka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18), u vezi člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14 i 87/18) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je 19.04.2004. godine sa zahtevom za utvrđenje prava svojine. Presuda Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Lajkovcu P 1434/10 od 14.07.2011. godine ukinuta je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 1022/12 od 11.12.2013. godine. U tužbi, kao ni tokom postupka nije označena vrednost predmeta spora, tako da se u tom slučaju vrednost predmeta spora u odnosu na nenovčano potraživanje utvrđuje prema određenoj ili plaćenoj sudskoj taksi. Prema stanju u spisima, sud je odredio sudsku taksu na tužbu od 50.000,00 dinara.

Tokom postupka tužena BB podnela je protivtužbu protiv tužioca kojim je tražila da se utvrdi da putničko vozilo marke „...“, i dve prikolice predstavljaju bračnu tekovinu tužene BB i tužioca, te da se utvrdi da je ona isključivi vlasnik dizalice ..., kao i 8 m3 novih dasaka za šalovanje, te da se obaveže tužilac da joj na ime udela u sticanju bračne tekovine isplati protivvrednost navedenih pokretnih stvari.

Prema tarifnom broju 1, stav 1. tačka 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama („Sl. glasnik RS“, broj 9/2002, ... 31/09), propisano je da za tužbu, protivtužbu i prigovor prebijanja podnet pred sudom opšte nadležnosti plaća se prema vrednosti predmeta spora preko 1.000.000 dinara vrednosti – 48.800,00 dinara uvećano za 0,5% od vrednosti predmeta spora, a najviše do 97.500,00 dinara. Ceneći visinu odmerene sudske takse prema Tarifnom broju 1, stav 1. tačka 5. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, vrednost predmeta spora u ovoj parnici je 1.000.000,00 dinara (budući da taksa za vrednost predmeta spora od 1.010.000,00 dinara, prema važećoj tarifi u momentu određivanje sudske takse iznosi 53.850,00 dinara).

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnoj pravnoj stvari se radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje. U odnosu na nenovčano potraživanje vrednost predmeta spora nije određena ni u tužbi, a ni tokom postupka, a taksa na tužbu i prvostepenu odluku prvi put je određena u presudi Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Lajkovcu P 1434/10 od 14.07.2011. godine u visini od 50.000,00 dinara na tužbu. U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je vrednost predmeta spora (koja se odnosi na nenovčano potraživanje) 1.000.000,00 dinara, što je dinarska protivvrednost 14.278,45 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe 19.04.2004. godine (1 evro = 70,0356 dinara), dok je vrednost predmeta spora u odnosu na novčano potraživanje 2.750 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano i nenovčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po izmenjenom članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u konkretnom slučaju se navedena zakonska odredba ne može primeniti. Preinačenje dopunske presude je u korist revidenta - tužene BB pa ona nema pravni interes da revidira na deo drugostepene presude kojim je preinačena prvostepena presuda, jer je pobijanom drugostepenom presudom preinačena dopunska presuda, te je delimično usvojen protivtužbeni zahtev tužene BB i obavezan tužilac da joj na ime udela na vozilu bele boje marke „...“ reg. oznake ... ...-... i na dve prikolice reg. oznake ... ...-... isplati 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti i da joj na ime udela na ½ dizalice ..., kao i 8 m3 dasaka isplati 1.250 evra u dinarskoj protivvrednosti, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.06.2015. godine pa do konačne isplate. I u situaciji kada je revizija dozvoljena za preinačeni deo prvostepene presude ta dozvoljenost ne povlači dozvoljenost revizije i u delu gde je prvostepena presuda potvrđena od strane drugostepenog suda. Stoga izjavljena revizija sa razloga iz čl. 403 st.2 ZPP nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić