U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i GG, svih iz ..., koje zastupa Dragan Aleksić, advokat iz ... protiv tuženih „MK Mountain Resort“ DOO Kopaonik, i „MK Group“ DOO Beograd, koje zastupa Goran Brdar, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2138/15 od 25.03.2016. godine, reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2767/16 od 26.01.2018. godine i žalbi veštaka dr Hakije Društinca, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2767/16 od 23.02.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 25.06.2020. godine, doneo je

P R E S UD U

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca BB, VV i GG, svih iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2138/15 od 25.03.2016. godine.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca AA iz ... izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2138/15 od 25.03.2016. godine u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Raški P 1900/13 od 04.03.2015. godine u stavu četvrtom, petom, šestom, sedmom i osmom izreke.

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužioca AA iz ... i ukida presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2138/15 od 25.03.2016. godine u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Raškoj P 1900/13 od 04.03.2015. godine u stavu devetom izreke i u navedenom delu predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tuženih, ukida presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2767/16 od 26.01.2018. godine u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog povrede časti, ugleda ili prava ličnosti sa kamatom i odluka o troškovima postupka i u navedenom delu predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

ODBIJA SE u preostalom delu kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2767/16 od 26.01.2018. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba veštaka dr Hakije Društinca iz Novog Pazara izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2767/16 od 23.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P 1900/13 od 04.03.2015. godine obavezani su tuženi da na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog povrede prava ličnosti i zbog povrede časti i ugleda isplate tužiocima i to: tužiocu AA iznos od po 30.000,00 dinara, tužilji BB iznos od po 40.000,00 dinara, tužilji VV iznos od po 25.000,00 dinara i tužiocu GG iznos od po 35.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 04.03.2015. godine do isplate (stav prvi izreke). Za višak preko iznosa dosuđenih u stavu prvom izreke zahtev je odbijen kao neosnovan. (stav drugi izreke) Obavezani su tuženi da tužiocu AA na ime 40% razlike između plate i invalidske penzije isplate iznos od 1.350.847,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 04.03.2015. godine kao dana presuđenja do isplate i da mu isplaćuju iznos od 29.304,80 dinara u vidu novčane rente počev od 04.12.2014. godine kao dana veštačenja do navršenja uslova za starosnu penziju 02.03.2022. godine. (stav treći izreke) Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obavežu tuženi da im na ime naknade vrednosti zakupnine za iznajmljeni stan solidarno isplati iznos od 1.842.968,00 dinara zaključno sa 04.12.2014. godine i da im isplaćuju iznos od 30.546,43 dinara za svaki naredni mesec do dana presuđenja. (stav četvrti izreke) Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obavežu tuženi da im na ime naknade za nedostajuće stvari: dva troseda, dvosed, četiri garderobna organa sa fiokama, tri kreveta sa jogi dušekom, tri komode, tri itisona, tri zavese, stakleni luster sa pet kugli, dva lustera sa platnenom konstrukcijom, sudoperu sa visećim delovima i radnim delom, okrugli sto za ručavanje, sedam stolica, jednu fotelju, jedan stočić, jednu zidnu policu i jedan telefonski aparat solidarno isplate iznos od 251.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. (stav peti izreke) Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocima na ime naknade nematerijalne štete po osnovu pretrpljenog straha iznos od po 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. (stav šesti izreke) Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA da se obavežu tuženi da mu na ime naknade za nestalu ušteđevinu solidarno isplate 4.600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan plaćanja sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. (stav sedmi izreke) Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA da se obavežu tuženi da mu na ime naknade za ukradene stvari od posebnog emotivnog značaja i to: maskirnu vojničku jaknu, vojničke čizme, skijaške rukavice „Salomon“ i ski pantalone „Silvi“ solidarno isplate iznos od 95.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. (stav osmi izreke) Odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA da se obavežu tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol zbog umanjenja životne aktivnosti usled trajno narušenog zdravlja i trajnog gubitka radne sposobnosti solidarno isplate iznos od 2.500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. (stav deveti izreke) i obavezani su tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 52.119,96 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2138/15 od 25.03.2016. godine u stavu prvom izreke potvrđena je prvostepena presuda u stavovima četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom i devetom izreke i odbijena žalba tužilaca a u stavu drugom ukinuta je navedena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i desetom izreke i u tom delu vraćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedene pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu blagovremeno su izjavili reviziju tužioci zbog pogrešne primene materijalnog prava pobijajući odluku u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u tačkama četiri, pet, šest, sedam, osam i devet izreke.

Tuženi „MK Mountain Resort“ DOO Kopaonik je podneo odgovor na reviziju.

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P 274/16 od 19.05.2016. godine obavezani su tuženi da na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog povrede prava ličnosti isplate i to: tužiocu AA po 15.000,00 dinara, tužilji BB po 20.000,00 dinara, tužilji VV po 12.500,00 dinara i tužiocu GG po 17.500,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od 19.05.2016. godine do isplate. (stav prvi izreke) Obavezani su tuženi da na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog povrede časti i ugleda isplate i to: tužiocu AA po 15.000,00 dinara, tužilji BB po 20.000,00 dinara, tužilji VV po 12.500,00 dinara i tužiocu GG po 17.500,00 dinara sve sa zakonskom zateznom kamatom od 19.05.2016. godine do isplate. (stav drugi izreke) Za višak preko dosuđenih iznosa tužbeni zahtev je odbijen. (stav treći izreke) Obavezani su tuženi da tužiocu AA na ime 40% razlike između plate i invalidske penzije isplate iznos od 1.350.847,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate i da mu isplaćuju iznos od 29.304,80 dinara u vidu novčane rente za svaki mesec počev od 04.12.2014. godine kao dana veštačenja pa do navršenja uslova za starosnu penziju 02.03.2022. godine. (stav četvrti izreke) Obavezani su tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 52.119,96 dinara. (stav peti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2767/16 od 26.01.2018. godine u stavu prvom izreke ukinuta je presuda Osnovnog suda u Raškoj i pod tačkom 1. obavezani su tuženi da na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti, ugleda ili prava ličnosti isplate i to: tužiocu AA po 30.000,00 dinara, tužilji BB po 40.000,00 dinara, tužilji VV po 25.000,00 dinara i tužiocu GG po 35.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.05.2016. godine do isplate. Pod tačkom 2. delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i obavezani tuženi da tužiocu na ime 20% razlike između plate i invalidske penzije isplate iznos od 933.305,80 dinara sa zakonskom kamatom na ovaj iznos računatom od 19.05.2016. godine pa do isplate i da mu isplaćuju iznos od 14.652,40 dinara u vidu novčane rente za svaki mesec počev od 19.05.2016. godine pa do navršenja uslova za starosnu penziju 02.03.2022. godine. Po tačkom 3. odbijen je preostali deo tužbenog zahteva po ovom osnovu kao neosnovan i pod tačkom 4. obavezani su tuženi da tužiocima solidarno na ime troškova parničnog postupka isplate 74.275,50 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u usvajajućem delu blagovremeno su izjavili reviziju tuženi zbog bitnih povreda postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2767/16 od 23.02.2018. godine određeni su troškovi veštačenja sa naknadom za veštačenje sudskom veštaku interne medicine i kardiologije dr Hakiji Društincu u iznosu od 15.000,00 dinara na ime obaveljenog veštačenja pred Apelacionim sudom u Kragujevcu u predmetu Gž 2767/16. Istim rešenjem naloženo je tuženima da navedeni iznos uplate sudskom veštaku.

Protiv navedenog rešenja žalbu je podneo veštak dr Hakija Društinac osporavajući visinu dosuđenog iznosa.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužilaca na presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2138/15 od 25.03.2016. godine na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku i nalazi da je revizija tužioca AA dozvoljena a revizija ostalih tužilaca nedozvoljena, jer je vrednost predmeta spora pobijanog dela odluke u odnosu na ove tužioce ispod cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti propisanog za sticanje prava na izjavljivanje revizije. Tužioci nisu jedinstveni suparničari i njihovi se pojedinačni zahtevi ne sabiraju. Stoga se vrednost predmeta spora tužioca AA iz stava 7, 8. i 9. izreke prvostepene presude ne pripisuje i ne utiče na cenzus ostalih tužilaca.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci odluke u stavu prvom na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca AA delimičo osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u postupku po reviziji pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci (roditelji i deca) su živeli u stanu na ..., čiju su bravu na vratima obili radnici tuženih 19.11.2009. godine, stvari komisijski popisali i smestili u magacin, bravu promenili i postavili fizičko obezbeđenje. Pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu Sudske jedinice u Raški utvrđeno je da su opisanim radnjama tuženi izvršili smetanje poseda (stana i stvari) tužioca AA i naloženo je vraćanje državine stana i uzdržavanje od daljeg smetanja. Tužilac AA je 05.06.2010. godine preuzeo stvari izmeštene u magacinski prostor uz konstataciju da se među stvarima ne nalazi knjiga „Atentat na dr Zorana Đinđića“ u kojoj je držao ušteđevinu (bez navođenja iznosa). Dana 20.11.2009. godine tužilac AA je zaključio ugovor o zakupu stana sa ocem DD iz ... za korišćenje stana u okviru kuće u ... sa ugovorenom mesečnom zakupninom od 30.000,00 dinara. Veštačenjem je utvrđeno da je tužilac AA posle jakog akutnog infrakta srca bolnički lečen od 26.09. do 05.10.2009. godine, da je hospitalizovan 11 do 12.11.2009. godine na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ u Beogradu gde je urađena koronarografija nakon čega je 24.12.2009. godine izvršena implatacija tri stenta i da je zbog pogoršanja osnovne bolesti lečen u Zdravstvenom centru „Studenica“ u Kraljevu od 19.04. do 21.04.2010. godine kada je utvrđeno da nije sposoban za rad i obrađen je za invalidsku komisiju. Tužilac AA je bio na bolovanju do odlaska u invalidsku penziju.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva za naknadu vrednosti zakupnine za iznajmljeni stan, naknadu štete za nedostajuće stvari – nameštaj, nestalu ušteđevinu i ukradene stvari posebnog emotivnog značaja tužioca AA.

Prvotuženi je u Katastru nepokretnosti upisan kao držalac zgrade u kojoj se nalazi sporni, obijeni stan. Kako tužilac AA nije tražio useljenje u predmetni stan iako je imao pravnosnažnu sudsku odluku, izvršnu ispravu za sprovođenje prinudnog izvršenja, nije dokazao pravni osnov za korišćenje stana a sa porodicom je imao prijavljeno prebivalište u ... gde je nakon obijanja spornog stana iznajmio od oca stan u očevoj kući, pravilno je pobijanom odlukom ocenom svih okolnosti konkretnog slučaja ocenjeno nepostojanje zakonskih uslova za naknadu štete u vidu zakupa drugog stana nakon prinudnog iseljenja. Prouzrokovanje štete po ovom osnovu i uzročno posledična veza između štete i radnji tuženih nije dokazana. Tužilac AA nije dokazao ni da je u vreme obijanja stana posedovao ušteđevinu od 4.600 evra i da su za gubitak ovih deviza odgovorni radnici tuženih, da je istom prilikom lišen stvari od posebnog emotivnog značaja koje mu nisu vraćene, niti su tužioci dokazali odgovornost tuženih, jer im nije vraćen specificirani nameštaj i time prouzrokovana šteta. U zapisniku o primopredaji nema upisanog prigovora u vezi nedostajućih stvari tužilaca, niti su tražene u vreme primopredaje komisijski popisanih stvari.

Pravilnom primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah. Tužioci nisu bili prisutni prilikom obijanja spornog stana niti je tužilac AA dokazao da je trpeo strah u dužem periodu i intenzivnog trajanja, da je strah u vezi sa deposediranjem stana na ... narušio njegovu psihičku ravnotežu u dužem vremenskom periodu niti ostavio na njega trajne posledice.

Razloge koje su u navedenom delu dali nižestepeni sudovi kao pravilne i na zakonom zasnovane prihvata i ovaj sud u celosti.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude u stavu drugom na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Međutim u odnosu na potraživanja naknade nematerijalne štete za umanjenu životnu aktivnost tužioca AA pobijana presuda je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom pred osnovnim sudom koje je prihvatio Apelacioni sud pobijanom odlukom tužiocu AA je pretrpljeni stres u vezi obijanja stana 19.11.2009. godine pogoršao ranije već narušeno zdravstveno stanje usled pretrpljenog infarkta u septembru mesecu iste godine, čime je za 40% doprineo odlasku u invalidsku penziju. Pobijanom odlukom je odbijen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za duševni bol zbog umanjenja životne aktivnosti usled trajno narušenog zdravlja i trajnog gubitka radne sposobnosti, obzirom da Zakon o obligacionim odnosima ne predviđa mogućnost naknade nematerijalne štete iz navedenih razloga a posebno iz razloga što tužilac nije dokazao da mu je životna aktivnost umanjena usled trajno narušenog zdravnja i trajnog gubitka radne sposobnosti, koji osnovi su inače obuhvaćeni traženom naknadom materijalne štete u vidu razlike između plate i penzije.

Prema članu 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrt bliskog lica kao i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu. Iz sadržine tužbenog zahteva izričito proizilazi da je tužilac AA osim zahteva za naknadu materijalne štete potraživao i naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog umanjene životne aktivnosti a trajne posledice umanjene životne aktivnosti proizilaze iz sprovedenog medicinskog veštačenja. Pozivanje na formulaciju ovog dela potraživanje nije prihvatljiv razlog za odbijanje tuženog zahteva budući da je medicinskim veštačenjem izričito utvrđeno znatno pogoršanje zdravstvenog stanja tužioca nakon preživljenog stresa, obijanjem stana i samovlasnim preuzimanjem od strane tuženih i da je sud u obavezi da na osnovu činjeničnih navoda razluči pojedine vidove nematerijalne štete u skladu sa zakonom i o njima odluči. Stoga je zbog pogrešne primena člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima pobijana odluka u navedenom delu morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i donetu pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku vodeći računa da za odlučivanje o naknadi štete za duševni bol zbog umanjene životne aktivnosti nije nužno postojanje procenta umanjene životne aktivnosti od strane veštaka već isti može biti odmeren i od strane suda prema podacima iz nalaza i mišljenja i okolnosti konkretnog slučaja.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci odluke u stavu trećem na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2767/16 od 26.01.2018. godine na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija tuženih dozvoljena i delimično osnovana.

Prema činjeničnom stanju, utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom tužilac AA je (sa suprugom BB) koristio stan na ...u zgradi ... .../... površine 40,9m2 na osnovu ugovora o zakupu službenog stana od 28.03.1988. godine, zaključenim za OOUR „Geneks Hoteli“ kao poslodavcem. U stan su se uselili 1989. godine i u njemu su rođena njihova deca VV i GG (ostali tužioci). Nameravao je da stan otkupi ali odluka Kompanije „Internacional CG“ DP kao pravnog sledbenika njegovog poslodavca nije realizovana. U postupku privatizacije drugotuženi je kupio imovinu Kompanije „Inernacional CG“ DP Beograd, pored ostalog i stambenu zgradu sa stanom koji su koristili tužioci a kupljena imovina je uložena u kapital prvotuženog. Tužilac AA nije prihvatio predlog tuženih za iseljenje a 19.11.2009. godine. Radnici tuženih su obili sporni stan, zamenili bravu, postavili fizičko tehničko obezbeđenje i onemogućili tužioce u korišćenju stana i ličnih stvari u stanu. Smetanje poseda je utvrđeno u parnici pred Osnovnim sudom u Kraljevu a stvari tužilaca popisane zapisnikom od 31.12.2009. godine su predate prvotužiocu 05.06.2010. godine. Takođe medicinskim veštačenjem je utvrđeno da je kod tužioca AA stres prouzrokovan obijanjem stana 19.11.2009. godine bio jakog intenziteta koji je na rovitom zdravlju prvotužioca, zbog preležanog akutnog infrakta srca doveo do pogoršanja zdravstvenog stanja do te mere da isti nije bio radno sposoban i upućen je u invalidsku penziju, do koje je bio na bolovanju i pod stalnim lekarskim nadzorom. Drugi faktori koji ugrožavaju zdravlje u smislu prehlade, zamora ili slično nisu mogli da izazovu pogoršanje kardiovaskularnog oboljenja kakvo se dogodilo kod njega, osim iznenadnog stresa koji nije mogao da se predvidi niti izbegne. Razlika između ostvarene i invalidske penzije i plate koju bi tužilac primao do odlaska u starosnu penziju je utvrđena finansijskim veštačenjem.

Nalazeći da su tužioci trpeli duševne bolove usled postupanja tuženih 19.11.2009. godine drugostepeni sud je primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i člana 23. stav 1, 25. stav 1. i 40. stav 1. Ustava RS dosudio tužiocima novčanu naknadu za duševne bolove zbog povrede, časti, ugleda ili prava ličnosti, objedinjeno, jednim stavom a ne posebno zbog povrede prava ličnosti i posebno zbog povrede časti i ugleda kako je to učinio prvostepeni sud. Ocenjeno je da povrede časti, ugleda, dostojanstva predstavljaju povredu prava ličnosti, odnosno jedan vid nematerijalne štete.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijena odluka u navedenom delu je zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava zbog čega činjenično stanje nije u potpunosti utvrđeno.

Pod nematerijalnom štetom u smislu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima se podrazumeva fizički bol, psihički bol i strah. Stoga se oštećenom zbog povrede prava ličnosti novčana naknada može dosuditi kada su se posledice te povrede manifestovale u jednom od vidova nematerijalne štete. Kada je neki od vidova nematerijalne štete nastao, oštećenom se novčana naknada dosuđuje samo kada jačina i trajanje bolova i straha ili druge okolnosti slučaja to opravdavaju, da bi se kod oštećenog uspostavila narušena psihička ravnoteža.

Drugostepenom odlukom su, po žalbi tuženih objedinjeno i paušalno dosuđeni ukupni iznosi koji su dosuđeni ukinutom prvostepenom presudom ali bez konkretne ocene koja prava ličnosti tužilaca su povređena, u čemu se sastoji povreda časti i ugleda i čime se manifestuje i dr ... usled čega je pravo tužilaca na naknadu nematerijalne štete po ovom osnovu ostalo sporno. Stoga je pobijana odluka za ovaj vid štete ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. Kod donošenja odluke imaće u vidu okolnosti da tužioci nisu bili prisutni prinudnom iseljenju i da je istovremeno izvršeno neovlašćeno preuzimanje stanova više lica uključujući i stana tužilaca (proizilazi iz odluke o smetanju poseda).

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude u stavu četvrtom na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

U sprovedenom postupku u odnosu na naknadu materijalne štete nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u postupku po reviziji pazi po službenoj dužnosti kao ni povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 308, 314. i 7. stav 3. Zakona o parničnom postupku na koje se neosnovano ukazuje revizijom. Tuženi su na raspravi 29.11.2017.godine pred drugostepenim sudom preko punomoćnika predložili saslušanje veštaka kardiologa i neuropsihijatra, izjašnjavajući se da će platiti troškove veštačenja nakon čega je rešenjem sud prihvatio predlog tuženih za veštačenje i odredio dopunsko medicinsko veštačenje čemu se punomoćnik tuženih nije protivio niti imao primedbi na raspravni zapisnik od 29.11.2017. godine.

Na utvrđeno činjeničo stanje pravilno je pobijanom odlukom delimičo usvojen zahtev za naknadu materijalne štete tužioca AA na ime 20% razlike plate i penzije i rente do navršenja uslova za starosnu penziju.

Pravilno su pobijanom odlukom primenjene odredbe člana 154, 185, 188. i 189. Zakona o obligacionim odnosima dosuđenjem tužiocu AA materijalne štete u visini razlike plate koju bi ostvario i invalidske penzije koju prima da je pogoršanje zdravstvenog stanja, prouzrokovano stresom, nastalog obijanjem stana tužilaca i izbacivanjem ličnih stvari izostao. Naime, veštak internista – kardiolog je izričito utvrdio da je stres od 19.11.2009. godine kod tužioca AA doveo do pogoršanja bolesti i trajnog gubitka radne sposobnosti, jer se stresni događaj desio 53. dan od preležanog infarkta tokom osetljivog i rovitog zdravstvenog stanja tužioca. Kako je u ovom slučaju dokazano postojanje štete pogoršanjem zdravstvenog stanja tužioca i uzročno posledična veza sa opisanim događajem pri čemu je pobijanom odlukom pravilno ocenjeno da je narušenju zdravlja tužioca navedeni stresni događaj doprineo sa 20% od ukupno prouzrokovane materijalne štete, nastale odlaskom u invalidsku penziju pravilno je odlučeno delimičnim usvajanjem tužbenog zahteva. Visina materijalne štete kao razlike u primanjima do ostvarenja uslova za starosnu penziju i rente pravilno je utvrđena veštačenjem.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude u stavu petom na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Sud je odbacio kao nedozvoljenu žalbu veštaka na rešenja Apelacionog suda o odmeravanju troškova veštačenja kao nedozvoljenu nalazeći da Zakonom o uređenju sudova ni Zakonom o parničnom postupku nije propisana nadležnost ovog suda za odlučivanje o navedenoj žalbi. Veštak nije stranka u postupku i pogrešna pravna pouka ne obavezuje ovaj sud na postupanje. Ne radi se o dozvoljenom pravnom leku ni prihvatanjem žalbe kao revizije, jer je revizija dozvoljena samo protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci odluke u stavu 6. na osnovu člana 399. i 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić