Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 569/2019 od 17.10.2019. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda ispravljena rešenjem od 23.04.2019. godine u stavu drugom izreke, tako što je tuženi obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje tužilje plaća iznos od 14.000,00 dinara mesečno počev od 18.05.2017. godine, kao dana podnošenja tužbe pa do 18.05.2022. godine, s tim što će dospele a neisplaćene iznose platiti odjednom, a buduće iznose odbijanjem od penzije koju tuženi ostvaruje preko Fonda PIO Filijala u ... i to u iznosu od po 7.000,00 dinara od svakog dela penzije koje će iznose uplaćivati kod banke na tekući račun tužilje bliže označeno u izreci, dok je zahtev tužilje za iznos od još 2.000,00 dinara odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude, tako što je tuženi obavezan da tužilji naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 97.500,00 dinara. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u obavezujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tuženog.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 87/18) u vezi sa članom 208. Porodičnog zakona, ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zaključile brak 13.06.1980. godine u ..., u kome je rođeno troje sada punoletne dece, koji su zasnovali svoje porodice i ne žive sa roditeljima. Zajednica života parničnih stranaka je trajala do 2015. godine, kada se tužilja iselila iz stana u kome su zajedno živeli zbog omalovažavanja i maltretiranja od strane tuženog i sada živi u stanu svoje sestre. Tužilja je rođena ... godine, nikada nije bila u radnom odnosu, iako je završila srednju ekonomsku školu, jer je tuženi smatrao da ne treba da radi već da se stara o deci i domaćinstvu, a sada iako već dve godine traži posao ne može da se zaposli zbog godina života i nedostatka iskustva, tako da se izdržava od povremenih poslova koje obavlja vikendom (čisti, pegla ili čuva decu) i od finansijske pomoći brata i sestre. Od povremenih poslova zaradi mesečno od 13.000,00 do 15.000,00 dinara, plaća troškove komunalija u stanu sestre u kome stanuje u iznosu od 12.000,00 dinara mesečno, dok za lekove izdvaja iznos od 1.500,00 dinara. Tuženi je penzioner i ostvaruje mesečnu penziju u iznosu od oko 45.000,00 dinara, suvlasnik je na stanu u kome živi sa 1/2 idealnog dela, dok je presudom na osnovu priznanja utvrđeno pravo svojine tužilje na drugoj polovini stana po osnovu sticanja u braku sa tuženim. Tuženi poseduje i 3 ara zemljišta na ..., a otplaćuje dva kredita uzeta za potrebe bračne zajednice, s tim što će jedan otplaćivati još godinu dana, a drugi još dve i po godine. Tuženi boluje od dijabetesa, a tužilja se leči od dijabetesa i artritisa.

Imajući u vidu utvrđene životne prilike parničnih stranaka, njihovu životnu dob, dužinu trajanja bračne zajednice, činjenicu da je tužilja bila ekonomski upućena na tuženog, jer nikada nije bila u radnom odnosu, već se starala o domaćinstvu i deci, kao i da finansijska sredstva koja ostvaruje od povremenog rada nisu dovoljna za njenu egzistenciju drugostepeni sud je, suprotno zauzetom stanovištu prvostepenog suda da bi usvajanje zahteva za supružničko izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za tuženog zbog čega je odbio ovaj tužiljin zahtev u celini; zaključio da su ispunjeni uslovi iz odredbe člana 151. stav 1. Porodičnog zakona i obavezao tuženog da tužilji na ime doprinosa za supružničko izdržavanje plaća mesečno iznos od 14.000,00 dinara.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Po stavu 3. istog člana, nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje prestavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Kriterijumi za određivanje izdržavanja propisani su u članu 160. PZ, tako da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Saglasno navedenom, pravilno je stanovište drugostepenog suda da tužilja ima pravo na supružničko izdržavanje, te da prihvatanje njenog zahteva za izdržavanje po prestanku dugogodišnje bračne zajednice sa tuženim, ne predstavlja očiglednu nepravdu za tuženog. Tužilja nikada nije bila u radnom odnosu zbog stava tuženog da ne treba da radi već da se brine o deci i domaćinstu, pa tužilja u ovom životnom dobu (rođena ... godine) kao lice bez stalnih prihoda nema dovoljno sredstava za izdržavanje, jer povremenim radom (pomoć u kući i čuvanje dece) može da ostvari od 13.000,00 do 15.000,00 mesečno, što nije dovoljno za njeno izdržavanje. Pomoć od rođaka koju je dobijala u proteklom periodu ne može se smatrati stalnim izvorom prihoda, jer je odredbom člana 166. stav 1. PZ propisano da supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika.

Tužilja je u ovoj brakorazvodnoj parnici istakla i zahtev za izdržavanje i utvrđeno je da su ispunjeni svi materijalnopravni uslovi za izdržavanje supružnika propisani u članu 151. stav 1. PZ, pa su bez uticaja revizijski navodi da je zajednica života faktički prekinuta 2015. godine. Suprotno navodima revizije, činjenica da tužilja nije nesposobna za rad, ne isključuje pravo na supružničko izdržavanje, ali utiče na visinu obaveze tuženog. Zbog toga su osnovani navodi revizije da je pobijana presuda doneta pogrešnom primenom materijalnog prava u pogledu visine obaveze tuženog koju je drugostepeni sud odmerio na iznos od 14.000,00 dinara.

S obzirom na utvrđene materijalne prilike, lične potrebe i činjenicu da nema obavezu izdržavanja prema drugim licima, tuženi po stanovištu ovog suda može da doprinosi izdržavanju tužilje sa 10.000,00 dinara mesečno, čime neće biti ugrožena njegova egzistencija, a sa druge strane tužilji se obezbeđuje da uz prihod koji ostvaruje, njena egzistencija ne bude ugrožena.

Pretežni deo navoda tuženog u reviziji odnosi se posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Ovi navodi revizije ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stava 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje. Činjenični navodi tuženog ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona, koje je drugostepeni sud pravilno primenio, nalazeći da prihvatanje tužiljinog zahteva za supružničko izdržavanje ne predstavlja očiglednu nepravdu za tuženog.

Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka primenom člana 207. Porodičnog zakona u vezi člana 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. i člana 416. stav 1. ZPP.

Prilikom izrade drugostepene presude došlo je do pogrešnog označavanja prezimena parničnih stranaka, tako što je umesto pravilno ..., označeno pogrešno ... . Kako je u pitanju očigledna pogreška u pisanju presude, drugostepeni sud će pre dostavljanja predmeta prvostepenom sudu izvršiti ispravljanje posebnim rešenjem na osnovu člana 362. ZPP, a strankama će se dostaviti overeni prepis rešenja.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić