U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Miletić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo omladine i sporta, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8583/16 od 26.06.2017. godine, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br.8583/16 od 26.06.2017.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 7996/14 od 29.08.2016. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe podneskom od 29.03.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog izostalog nacionalnog sportskog priznanja u vidu diplome, isplati 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog izostalih mesečnih novčanih primanja u periodu od 01.03.2007. do 31.03.2016. godine isplati iznos od ukupno 8.807.978,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene novčane iznose počev od prvog dana sledećeg meseca za prethodni mesec do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu počev od 01.05.2016. godine pa do kraja njegovog života isplaćuje mesečna novčana primanja u visini dve prosečne neto zarade u Republici Srbiji za mesec decembar prethodne godine, svakog prvog do petnaestog dana u mesecu za prethodni mesec. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati 631.350,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8583/16 od 26.06.2017. godine, preinačena je navedena prvostepena presuda u stavovima trećem, četvrtom i petom izreke, pa je stavom prvim izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime naknade materijalne štete zbog izostalih mesečnih primanja u periodu od 01.03.2007. do 31.03.2016. godine isplati iznos od ukupno 8.807.978,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu počev od 01.05.2016. godine do kraja njegovog života isplaćuje mesečna novčana primanja u visini dve prosečne neto zarade u Republici Srbiji za mesec decembar prethodne godine svakog prvog do petnaestog dana u mesecu za prethodni mesec. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj na ime naknade troškova postupka isplati 186.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđeno rešenje sadržano u stavu prvom izreke navedene prvostepene presude.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to stavova prvog i drugog izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. ZPP, ali da nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio lični trener BB, reprezentativca u streljaštvu na svetskom prvenstvu u ... održanom ... godine (kao i pre toga), koji je tada osvojio ekipnu srebrnu medalju. Na tom takmičenju tužilac nije bio prisutan jer Streljački savez Srbije, zbog svoje loše finansijske situacije nije mogao da na takmičenje šalje sve lične trenere, već samo selektora reprezentacije i eventualno jednog trenera koga on odredi. Tužilac (koji je državljanin Republike Srbije i rođen je ...1953. godine) je u skladu sa tada važećom Uredbom o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afiramciji sporta, podneo zahtev za dodelu nacionalnog sportskog priznanja i to najpre preko Streljačkog saveza Srbije 01.03.2007. godine i 23.07.2007. godine, a potom i lično 09.04.2009. godine. Tuženi ga nije uvrstio u predlog za dodelu nacionalnog sportskog priznanja, pozivajući se na tumačenje Sportskog saveza Srbije prema kome je uslov za dodelu ove naknade taj da se radi o glavnom treneru sportiste ili ekipe i da je u toj funkciji bio fizički prisutan na tom takmičenju na kome je ekipa ili sportista osvojila odgovarajuću medalju, o čemu je obavestio tužioca dopisom od 22.01.2010. godine. Prema izveštaju Streljačkog saveza Srbije od 22.05.2015. godine, tužilac nije diskriminisan u odnosu na druge trenere koji nisu bili prisutni na takmičenju na kome su sportisti koje su oni trenirali osvojili medalju, jer ni drugim trenerima u takvim slučajevima nije dodeljeno nacionalno sportsko priznanje. Procedura dodele ovakvog priznanja podrazumeva da na osnovu dokumentacije koju dostavlja nadležni nacionalni granski savet, ministarstvo nadležno za sport podnosi Vladi predlog za donošenje rešenja o dodeli priznanja, koja o tome donosi akt, a nakon toga se zaključuje ugovor o dodeli nacionalnog priznanja za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta. Takođe je utvrđeno da je rešenjem Upravnog suda – Odeljenja u Kragujevcu U br.17948/10 od 16.10.2011. godine odbačena tužba ovde tužioca podneta 05.02.2010. godine, protiv ovde tuženog ministarstva zbog nedonošenja odluke po njegovom zahtevu za dodelu nacionalnog sportskog priznanja i novčane naknade u skladu sa citiranom Uredbom.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilac, koji je državljanin Srbije i u vreme podnošenja zahteva imao više od 35 godina života, ispunjava sve uslove za dodelu nacionalnog sportskog priznanja i novčane nagrade predviđene odredbama članova 2. i 7. Uredbe o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju afirmacije i sporta (objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 65/06 od 28.07.2006. godine), odnosno Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju afirmacije i sporta („Službeni glasnik RS“ broj 6/07 od 19.01.2007. godine), donetim na osnovu člana 71. stav 1. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS“, br.52/96, sa izmenama i dopunama).

Prema stanovištu prvostepenog suda formulacija člana 2. stav 1. novelirane Uredbe ne isključuje mogućnost da se pored dodele nacionalnog sportskog priznanja treneru ekipe, isto priznanje dodeli i treneru sportiste kao pojedinačnog člana sportske ekipe. Osim toga, da ni jednom odredbom citirane Uredbe nije kao poseban uslov propisano fizičko prisustvo trenera na takmičenju, niti da u slučaju ekipnog osvajanja medelje, samo ekipni treneri tada imaju pravo na nacionalno priznanje a ne i lični trener svakog pojedinog sportiste kao člana ekipe. Zbog svega izloženog, smatrao je da tužiocu doživotno pripada tražena naknada za nacionalno sportsko priznanje na osnovu noveliranog člana 2. stav 2. citirane Uredbe, a u visini određenoj na osnovu tačka 3. istog člana i stava (u visini dve prosečne neto zarade u Republici Srbiji za decembar mesec prethodne godine) za period od podnošenja zahteva do marta meseca 2016. godine, a nakon toga kao mesečna renta.

Drugostepeni sud je u pobijanoj presudi zauzeo suprotno pravno stanovište, smatrajući da novelirani član 2. citirane Uredbe kojim je proširen krug lica kojima se dodeljuje nacionalno sportsko priznanje zbog osvajanja odgovarajuće medalje na odgovarajućim sportskim igrama, pored sportista i na njihove trenere upućuje na zaključak da se u slučaju ekipnog uspeha ovo priznanje dodeljuje treneru ekipe i treneru (pojedinačnog) sportiste ukoliko se radi o pojedinačnom sportskom uspehu. Kako je osvojena srebrna medalja na Svetskom prvenstvu u streljaštvu održanom .... godine ekipni rezultat, to po stanovištu drugostepenog suda tužiocu koji nije bio trener ekipe koja je taj rezultat ostvarila, zbog toga ne pripada pravo na dodelu nacionalnog sportskog priznanja i tražene novčane naknade. Ovakav zaključak po oceni drugostepenoog suda proizlazi iz sadržine noveliranog člana 2. stav 1. citirane Uredbe o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta („Službeni glasnik RS“, br.65/06, 6/07).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanom presudom odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu materijalne štete u vidu doživotne isplate novčane naknade za nacionalno sportsko priznanje zbog osvojene srebrne medalje u streljaštvu na Svetskom prvenstvu u ... iz ... godine, ali iz drugih razloga. Naime, ne može se prihvatiti pravno stanovište drugostepenog suda da formulacija noveliranog odredbe člana 2. stav 1. citirane Uredbe, u delu koji se odnosi na dodelu priznanja trenerima upućuje na zaključak da se u slučaju ekipnog uspeha sportista na odgovarajućem prvenstvu, ovo priznanje dodeljuje samo treneru ekipe, a treneru sportiste onda kada je reč o pojedinačnom uspehu sportiste, jer to ne proizlazi iz ove odredbe u kojoj su dodate reči: „kao i njihovim trenerima (glavnom treneru ekipe, treneru sportiste), državljanima Republike Srbije“.

Međutim, tužilac je svoj zahtev za isplatu naknade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta – nacionalnog sportskog priznanja, podneo na osnovu citirane Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o nacionalnim priznanjima i nagradama za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta („Sl. glasnik RS“, br.65/06, 6/07) koja je doneta na osnovu člana 71. Zakona o sportu („Sl. glasnik RS“, br.52/96, 101/2005). Prema članu 71. citiranog zakona, Vlada Republike Srbije, utvrđuje nacionalna priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta i kriterijume za njihovu dodelu, a ministar nadležan za poslove sporta utvrđuje bliže uslove i kriterijume za stipendiranje vrhunskih sportista i za novčanu pomoć vrhunskim sportistima za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije.

Tužilac svoje pravo na ovu novčanu nagradu zasniva na citiranoj Uredbi donetoj 28.07.2006. godine, a svoje pravo bazira na činjenici dobijanja srebrne medalje na Svetskom prvenstvu u streljaštvu održanom u ..., .. godine, što bi značilo retroaktivno ostvarenje prava, budući da je uslov nastao nekoliko godina pre donošenja i stupanja na snagu citirane Uredbe. Međutim, prema članu 197. stav 1. Ustava Republike Srbije, zakoni i svi drugi opšti akti ne mogu imati povratno dejstvo. Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona (stav 2. istog člana).

Prema tome, kako samo odredbe zakona i to u određenim slučajevima, mogu imati povratno dejstvo, a ne citirana Uredba kao opšti akt manje pravne snage, to nema mesta njenoj retroaktivnoj primeni na situaciju ocene ispunjenja uslova za ostvarenje traženog prava nastalih u ... godini. Pored toga, kako je odbačena tužba tužioca podneta u upravnom sporu (zbog nedonošenja odluke tuženog po njegovom zahtevu), to ni sa tog razloga nema nepravilnog rada organa tužene da bi postojao osnov za naknadu štete na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

Kako je odluka o troškovima postupka pravilno doneta na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. i 162. ZPP, to je i ona potvrđena.

To su razlozi zbog čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić