Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1897/17 od 06.07.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem, delu stava četvrtog izreke kojim je tuženi BB obavezan da tužilji isplati iznos od 137.775 evra sa kamatom od 23.12.2016. godine do isplate, stavu petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava četvrtog izreke tako što je tuženi BB obavezan da tužilji dosuđeni iznos od 138.775 evra sa kamatom po Zakonu o zateznoj kamati počev od 23.12.2016. godine do isplate isplati u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava osmog izreke prvostepene presude tako što je tužilja obavezana da tuženima VV i GG na ime parničnih troškova isplati 56.250,00 dinara. Stavom četvrtim izreke preinačeno je rešenje o parničnim troškovima iz stava devetog izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tuženih DD i Privrednog društva „Vekrov“ DOO za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11... 87/18) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom, jer je, suprotno revizijskim navodima, u obrazloženju presude drugostepeni sud ocenio bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena VV i tuženi GG su kao investitori sa tuženim BB kao suinvestitorom zaključili dana 16.02.2007. godine predugovor o zajedničkoj izgradnji koji je overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu. Ovim predugovorom je između ostalog predviđeno da će po osnovu ulaganja investitori dobiti 25% izgrađene neto kvadrature, a najmanje 180 m2, sa napomenom da se investitorima daju dva četvorosobna stana od 90 m2, a ostatak u novcu sa cenom od 1.000 evra po m2. Predviđeno je da će fizički delovi zgrade koji pripadaju investitorima i suinvestitoru biti precizno označeni u pogledu strukture, površine i spratnosti glavnim ugovorom o zajedničkoj izgradnji i aneksom. Ugovor o zajedničkoj izgradnji zaključen je između istih ugovarača dana 23.12.2011. godine, i overen pred sudom. Na osnovu predugovora o zajedničkoj izgradnji tuženi BB je dana 10.06.2008. godine zaključio kao prodavac predugovor o kupoprodaji nepokretnosti sa tužiljom kao kupcem, koji je overen pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu 09.07.2008. godine. Predmet ovog predugovora je bila kupoprodaja dva stana u izgradnji i to trosobnog stana broj ... na trećem spratu i jednosobnog stana broj ... u prizemlju stambene zgrade koja će biti izgrađena na katastarskoj parceli formiranoj od k.p. ... KO ... . Predugovorom se prodavac obavezao da kupcu stan prodaje po sistemu ključ u ruke kao useljiv za kupoprodajnu cenu od 114.750 evra, koju cenu je tužilja isplatila što je potvrđeno predugovorom. Tuženi BB je dana 13.05.2008. godine zaključio predugovor o kupoprodaji dva stana u izgradnji sa tuženim preduzećem i DD kao kupcem, za ukupnu cenu od 185.550,00 dinara. Tužilja kao zajmodavac i tuženi BB kao zajmoprimac zaključili su dana 30.05.2012. godine ugovor o dugu, kojim je stavljen van snage predugovor o kupoprodaji od 09.07.2008. godine, osim člana 4. tog predugovora, kojim je bilo navedeno da je zajmodavac dana 10.06.2008. godine dao na ime kupovine nepokretnosti ukupno 114.775 evra. U ovom ugovoru o dugu navedeno je da zajmoprimac iz opravdanih razloga nije izvršio svoje ugovorne obaveze, pa su se ugovorne strane dogovorile da zajmoprimac izvrši u celosti povraćaj novca uvećano za 24.000 evra na ime zakonske zatezne kamate, što ukupno iznosi 138.775 evra, a članom 4. ovog ugovora bila je predviđena dinamika isplate, kao i da zajmoprimac može navedeni dug isplatiti pre predviđenih ugovorenih rokova, u kom slučaju će taj ugovor biti stavljen van snage, kao i predugovor od 09.07.2008. godine. Dana 11.10.2012. godine, tuženi VV, GG i BB su zaključili sporazum o raskidu ugovora o zajedničkoj izgradnji od 23.12.2011. godine, u kome je navedeno da ugovorne strane odustaju od tog ugovora jer suinvestitor zbog nedostatka novčanih sredstava nije u mogućnosti da ispuni obaveze preuzete ugovorom o zajedničkoj izgradnji. Tuženi BB je dana 11.10.2012. godine sa tuženim Privrednim društvom „Vekrov“ DOO i tuženim DD zaključio ugovor o prenosu prava svojine bez naknade, koji je overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Ovim ugovorom tuženi BB je preneo bez naknade sticaocima po 1/20 udela u pravu svojine na nepokretnosti – porodično stambenom objektu u ... na k.p. ... KO ..., a istog dana je zaključen i ugovor o suinvestiranju zajedničke gradnje i deobi navedenog stambenog objekta između tuženih Privrednog društva „Vekrov“ DOO i DD kao investitora i tuženih VV i GG kao suinvestitora, čiji predmet je bio regulisanje međusobnih prava i obaveza povodom zajedničke izgradnje navedenog stambenog objekta. Ovim ugovorom je konstatovano da su tuženi VV i GG suvlasnici porodičnog stambenog objekta sa udelom od 18/20 idealnih delova. Rešenjem o građevinskoj dozvoli od 25.10.2013. godine dozvoljeno je tuženima GG, VV, DD i tuženom preduzeću izvođenje radova na izgradnji stambenog objekta na k.p. ... KO ... .

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je ništav i ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o dugu od 30.05.2012. godine, da se utvrdi da je punovažan i proizvodi pravno dejstvo predugovor o kupoprodaji od 10.06.2008. godine, i da se obavežu tuženi da tužilji solidarno isporuče stan broj ... i stan broj ... u predmetnoj stambenoj zgradi.

Pravilna je ocena nižestepenih sudova da ugovor o dugu zaključen 30.05.2012. godine između tužilje i tuženog BB nije ništav, jer je zajednička volja ugovarača bila da na ovaj način sporazumno raskinu pobijani predugovor o kupoprodaji od 10.06.2008. godine, pa se ne radi o prividnom ugovoru u smislu člana 66. Zakona o obligacionim odnosima. Kako nema ni drugih razloga koji bi uticali na ništavost ovog ugovora, to je tužbeni zahtev tužilje u ovom delu pravilno odbijen kao neosnovan. S obzirom da je ugovorom o dugu od 30.05.2012. godine stavljen van snage predugovor o kupoprodaji od 10.06.2008. godine, i da je utvrđeno da je prava volja ugovarača bila upravo stavljanje van snage navedenog predugovora, to je i u ovom delu tužbeni zahtev tužilje pravilno odbijen kao neosnovan. Eventualni tužbeni zahtev tužilje za isplatu delimično je osnovan, i to u odnosu na tuženog BB, iz razloga što je samo ovaj tuženi sa tužiljom zaključio ugovor o dugu 30.05.2012. godine, i samo ovaj tuženi je preuzeo po tom ugovoru obavezu da tužilji isplati 138.775 evra, pa je pravilno i obavezan da tužilji po osnovu tog ugovora navedeni iznos isplati, dok ostali tuženi nisu učestvovali u zaključenju ovog ugovora, pa je pravilno u tom delu odbijen eventualni tužbeni zahtev tužilje da se ostali tuženi obavežu da sa BB solidarno tužilji isplate navedeni novčani iznos. Budući da predugovor o kupoprodaji stanova u izgradnji ne proizvodi pravno dejstvo jer je stavljen van snage ugovorom o dugu između tužilje i tuženog BB, koji nije ništav u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, to je neosnovan i tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da joj tuženi predaju dva stana koja su bila predmet tog predugovora.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da predugovor o kupoprodaji nije bilo moguće raskinuti neformalnim sporazumom, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne razloge, koje prihvata i ovaj sud. Nije od značaja za drugačiju odluku navod revizije da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za primenu instituta preuzimanja duga iz člana 452. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima te da su tuženi solidarni dužnici obaveze isplate iznosa od 138.775 evra, a ne samo tuženi BB koji je na isplatu presudom obavezan. Međutim, ugovorom o prenosu prava svojine bez naknade od 11.10.2012. godine tuženi BB je na tužene DD i Privredno društvo „Vekrov“ preneo samo suvlasnički udeo od po 1/10, koji je imao na predmetnoj nepokretnosti, pa to što je ovaj tuženi novac dobijen od tužilje eventualno uložio u izgradnju te nepokretnosti nema dejstvo prema ostalim tuženima, jer novčani iznos koji tužilja potražuje u ovoj parnici proizilazi iz njenog ugovornog odnosa samo sa tuženim BB. Ostalim revizijskim navodima osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može podneti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić