Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4773/2019
12.12.2019. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Vesne Subić i Ljubice Milutinović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane iz Beograda, čiji je zastupnik Vojni pravobranilac iz Beograda, radi utvrđenja diskriminacije, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3087/19 od 30.08.2019. godine, na sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3087/19 od 30.08.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3087/19 od 30.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Kruševcu, rešenjem P 3751/17 od 16.05.2019. godine, obavezao je tuženu da naknadi tužiocima troškove parničnog postupka i to svakom ponaosob u iznosu od po 9.417,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos od dana izvršnosti rešenja pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, pod pretnjom izvršenja.

Apelacioni sud u Kragujevcu, rešenjem Gž 3087/19 od 30.08.2019 godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio rešenje Višeg suda u Kruševcu P 3751/17 od 16.05.2019. godine.

Protiv navedenog rešenja donetog u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. a u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13- US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.

Iz pobijanog drugostepenog rešenja proizlazi, da kako je punomoćnik tužilaca evidentiran kao obveznik PDV-a kod Poreske uprave počev od 06.08.2016. godine, da je pravilan zaključak prvostepenog suda da tužiocima pripada uvećanje od 20% na ime PDV-a. (Na ime sastava tužbe uvećane za 20% na ime PDV-a, u ukupnom iznosu od 21.600,00 dinara).

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, je propisano, da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Iz navedenog proizilazi da su Zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Dakle, isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tužene iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. i 420. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano, da, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana, da, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

Kako se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, to u tom delu revizija tužene nije dozvoljena, s obzirom na to da revizija kada troškovi postupka čine sporedno traženje nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. a u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u izreci.