Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 388/18 od 14.03.2018. godine žalba tuženog BB je usvojena i prvostepena presuda preinačena, tako što je odbijen, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi pravo vlasništva sa ½ dela u korist pokojnog GG po osnovu bračne sutekovine sa pokojnom DD na nepokretnosti - vikend kući, broj zgrade ..., površine 34 m2, u Ulici ..., sagrađenoj na parceli br. ..., šumsko zemljište sa pravom korišćenja JP „Vojvodina šume“ Novi Sad, upisane u list nepokretnosti br. ... KO ... i da se po tom osnovu utvrdi pravo vlasništva tužilje na ovoj nepokretnosti sa 1/6 dela, kao i da se na osnovu presude tužilja upiše kao vlasnik na ovoj nepokretnosti sa 1/6 dela kod RGZ SKN Novi Sad; da se utvrdi da je GG učinio poklon tuženom BB ne prihvatanjem nasledstva iza pokojne DD u ostavinskom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu O. 7/88 i to sa 1/4 svog naslednog dela, na nepokretnosti - vikend kući, broj zgrade ..., površine 34 m2, u Ulici ..., sagrađenoj na parceli br. ..., šumsko zemljište sa pravom korišćenja JP „Vojvodina šume“ Novi Sad, upisane u list nepokretnosti br. ... KO ..., čija je novčana protivvrednost 7.898 evra, kojim poklonom je povredio pravo na nužni deo tužilje koji predstavlja iznos od 1.316,36 evra i da se obaveže tuženi BB da tužilji isplati 1.316,36 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom po zakonu o zateznoj kamati u dinarskoj protivvrednosti počev od dana podnošenja tužbe do isplate kao i da se utvrdi da je pokojni GG učinio poklon tuženom BB u iznosu od 23.775,07 evra i da je tim poklonom povredio pravo na nužni deo tužilje, zakonskog naslednika, koji iznosi 3.962,51 evro na dan 01.01.2002. godine, a na dan 01.07.2016. godine 833.733,75 dinara i da se obaveže tuženi BB da tužilji isplati 833.733,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2016. godine do isplate i obavezana je tužilja da tuženom BB na ime troškova postupka plati 178.350,00 dinara i na ime troškova žalbenog postupka 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 87/18) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se ukazuje u reviziji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ćerka, a tuženi VV sin sada pokojnog GG iz braka sa ĐĐ, dok je tuženi BB sin sada pokojnog GG iz braka sa sada pokojnom DD. Otac stranaka i DD zaključili su brak ...1967. godine i sa njima su živeli u zajedničkom domaćinstvu tužilja, do završetka srednje škole 1976. godine i tuženi VV do 1973. godine. GG je radio kao ... do odlaska u penziju, dok je DD na početku braka bila nezaposlena i obavljala kućne poslove, a kasnije se zaposlila u ..., kao službenik u ... . Tokom trajanja zajedničkog života u braku zajedničkim radom stekli su nepokretnosti i to stan u ... i vikend kuću. Napred navedena nepokretnost – stan u ... u zemljišnim knjigama bio je upisan kao vlasništvo GG, dok je nepokretnost - vikend kuća bila upisana kao vlasništvo DD. DD je preminula ...1987. godine, i u postupku raspravljanja zaostavštine koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu O 7/88, GG je dao nasledničku izjavu kojom se nije prihvatio nasleđa, sa kojih razloga je rešenjem od 28.03.1988. godine za naslednika iza pokojne DD oglašen tuženi BB na predmetnoj nepokretnosti - vikend kući. Otac stranaka i tuženi BB, koji je živeo sa ocem u zajedničkom domaćinstvu, dogovorili su se da otac stranaka proda stan u ..., kako bi kupili kuću, o čemu se razgovaralo u porodici, i o čemu je otac stranaka obavestio tužilju. Stan u ... otac stranaka je prodao 14.04.1997. godine za 62.000 DM, koji iznos novca je dao tuženom BB, kako bi kupio kuću u kojoj će zajedno živeti. Tuženi BB i njegova supruga su 26.02.1998. godine kupili 2/4 dela porodične stambene zgrade u .... Od prodaje stana u ... do kupovine kuće i završetka građevinskih radova na njoj, otac stranaka je sa tuženim BB i njegovom porodicom živeo u vikend kući. Otac stranaka za života tužilji nije poklonio imovinu veće vrednosti, dok je tuženom VV učinio poklon odricanjem od svog naslednog dela na kući svog oca, odnosno dede tuženog VV u njegovu korist. GG je preminuo ....2013. godine, a rešenjem od 10.07.2014. godine utvrđeno je da njegovu zaostavištinu čine novčana sredstva na računu koja se vode kod ... banke i za zakonske naslednike oglašene su stranke sa po 1/3 dela. Tržišna vrednost nepokretnosti – vikend kuće je 3.900.000,00 dinara, što prema kursu na dan 11.03.2016. godine iznosi 31.592,70 evra.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, primenom člana 171. stav 1. Porodičnog zakona usvojio zahtev tužilje i utvrdio pravo vlasništva sa 1/2 dela u korist pokojnog GG, na nepokretnosti – vikend kući, zaključivši da je ta nepokretnost stečena zajedničkim radom oca stranaka u toku trajanja zajednice života u braku sa DD, i da tužilji po osnovu njenog naslednog dela iza pokojnog oca pripada 1/6 dela te nepokretnosti. Primenom člana 39, 40. stav 1, 42, 43. stav 1. i 44. stav 1. Zakona o nasleđivanju prvostepeni sud je usvojio i preostali zahtev tužilje smatrajući da je otac stranaka učinio poklon tuženom BB ne prihvatanjem naslednog dela iza pokojne supruge na 1/4 dela nepokretnosti - vikend kući i da je učinjenjim poklonom povredio pravo tužilje na nužni nasledni deo koji predstavlja novčani inos od 1.316,36 evra i obavezao tuženog BB da tužilji isplati 1.316,36 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa kamatom. Primenom napred navedenih odredbi Zakona o nasleđivanju prvostepeni sud je zaključio da je otac stranaka i učinjenim poklonom tuženom BB, novca u iznosu od 23.775,07 evra, dobijenog od prodaje stana u ..., takođe povredio pravo tužilje na nužni deo, koji predstavlja novčani iznos od 3.962,51 evro, koji revalorizovan na dan 01.07.2016. godine iznosi 833.733,75 dinara, sa kojih razloga je obavezao tuženog BB da tužilji isplati navedeni iznos.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu u napred navedenom delu i odbio kao neosnovane zahteve tužilje.

Naime, kod utvrđenog da su otac stranaka i DD zaključili brak ...1967. godine, koji je prestao smrću DD ...1987. godine, da su radom u toku trajanja zajednice života u braku stekli nepokretnosti - stan u ... i vikend kuću, da je otac stranaka bio upisan kao isključivi vlasnik stana u ..., a DD kao isključivi vlasnik vikend kuće, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da su otac stranaka i DD izvršili deobu zajedničke imovine tokom trajanja bračne zajednice, tako što je stan u ... pripao ocu stranaka, a vikend kuća DD, pa je stoga neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi pravo vlasništva sa 1/2 dela u korist pokojnog GG po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa pokojnom DD na nepokretnosti – vikend kući, pravilnom primenom člana 177. i 178. Porodičnog zakona, a s tim u vezi i da je tužilja po osnovu nasleđa suvlasnik sa 1/6 dela na istoj.

Stoga su neosnovani navodi revizije da je drugostepeni sud odlučujući o ovom zahtevu tužilje progrešno primenio materijalno pravo, odnosno da nije primenio odredbu iz člana 176. Porodičnog zakona. Navodi su neosnovani, jer shodno članu 178. Porodičnog zakona deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i posle njegovog prestanka, pa kod utvrđenog da je predmetna nepokretnost – vikend kuća stečena radom u toku trajanja zajednice života u braku između oca stranaka i DD, da je osim vikend kuće stečen i stan u ..., te da je DD bila upisana kao isključivi vlasnik vikend kuće, a otac stranaka kao isključivi vlasnik stana u ..., to sledi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je deoba zajedničke imovine oca stranaka i DD izvršena za vreme trajanja njihove bračne zajednice.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da joj je povređeno pravo na nužni deo, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 39. stav 1. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, broj 46/95), propisano je da nužni naslednici su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braće i sestre, dedovi i babe i ostali preci. Članom 40. stav 1. istog zakona, propisano je da nužnim naslednicima pripada deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao raspolagati i koji se naziva nužnim delom. Stavom 2. istog člana, propisano je da nužni deo potomaka, usvojenika i njegovih potomaka i ostaviočevog bračnog druga je polovina, a nužni deo ostalih nužnih naslednika je trećina dela koji bi svakom od njih pripao po zakonskom redu nasleđivanja. Članom 42. istog zakona, propisano je da nužni deo je povređen ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Članom 48. istog zakona, propisan je način utvrđivanja vrednosti zaostavštine na osnovu koje se izračunava nužni deo. Stavom 1. istog člana, propisano je da najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je ostavilac imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim zaveštajnim (testamentalnim) raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev očigledno nenaplativih. Stavom 2. istog člana, propisano je da od tako utvrđene vrednosti odbija se zatim iznos ostaviočevih dugova, kao i iznos troškova popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova njegove sahrane. Stavom 3. istog člana, propisano je da tako dobijenom ostatku dodaje se vrednost svih poklona koje je ostavilac ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika, nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i vrednost poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunaju u nasledni deo.

Shodno napred citiranim odredbama Zakona o nasleđivanju, radi izračunavanja nužnog dela, potrebno je utvrditi vrednost zaostavštine i to tako što se prvo izvrši popis i procena zaostavštine, kako bi se utvrdila aktiva zaostavštine, koju čine sva nasleđivanju podobna prava koja je ostavilac imao u trenutku smrti, zatim se utvrđuje pasiva zaostavštine, koju čine ostaviočevi dugovi, troškovi popisa i procene, troškovi sahrane, nakon čega se od vrednosti aktive oduzima vrednost pasive, kako bi se utvrdila neto vrednost zaostavštine. Neto vrednost zaostavštine se sabira sa vrednošću poklona koje je ostavilac učinio nekom licu iz kruga zakonskih naslednika, kao i vrednost poklona koje je učinio bilo kom licu u poslednjoj godini života. Kod utvrđenog da su stranke nužni naslednici i da je pravnosnažnim rešenjem od 10.07.2014. godine utvrđeno da zaostavištinu oca stranaka čine novčana sredstva na računu koja se vode kod ...banke i da su za zakonske naslednike oglašene stranke sa po 1/3 dela, to je bilo neophodno utvrditi vrednost zaostavštine, odnosno obračunsku vrednost zaostavštine na osnovu koje bi se izračunao nužni deo, pa kako tužilja, na kojoj je bio teret dokazivanja niti je dostavila dokaze niti predložila izvođenje dokaza kako bi se utvrdila obračunska vrednost zaostavštine na osnovu koje bi se izračunao nužni deo, već samo predložila da se utvrdi vrednost učinjenih poklona tuženom BB, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan i ovaj zahtev tužilje.

Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da tužilja nije uspela u postupku po reviziji, to je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić