Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 657/2018
28.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislav Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vasilije Miloš advokat iz ..., protiv tuženog Industrija skroba „Jabuka“ A.D. iz Pančeva, čiji je punomoćnik Aleksandra Smilevski advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4362/16 od 15.11.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 28.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4362/16 od 15.11.2017. godine u prvom i trećem stavu izreke i predmet u tom delu VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužioca.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4362/16 od 15.11.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 138/14 od 18.10.2016. godine u delu stava prvog izreke tako što je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 28.09.2011. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos i tuženi obavezan da vrati tužioca na rad u roku od osam dana od dana prijema presude. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 138/14 od 18.10.2016. godine u preostalom delu stava prvog izreke kojim je tuženi obavezan da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti, i u tom delu tužba odbačena. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Pančevu P1 138/14 od 18.10.2016. godine, i tuženi obavezan da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 405.000,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 308. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.
Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio poništaj rešenja tuženog broj ... od 28.09.2011. godine o otkazu ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline propisane aktom poslodavca - Pravilnikom o poštovanju radne discipline i pravilima ponašanja. Tužilac je kod tuženog obavljao poslove ..., po ugovoru o radu na neodređeno vreme od 27.03.2009. godine. Po nalaženju tog suda, tužilac je svojim ponašanjem prekršio odredbe navedenog opšteg akta, tako što je 24.02.2011. godine pušio prilikom istovara robe u preduzeću „...“; dana 25.06.2011. godine se, prilikom isporuke robe, neovlašćeno šetao kroz pogone preduzeća „...“, iako je bio upozoren da to nije dozvoljeno; dana 29.07.2011. godine prilikom istovara robe u preduzeću „Beni plus“ iz Niške banje utvrđena nesaglasnost količine robe navedene u prevoznici i isporučene količine.
Drugostepeni sud je nakon održane rasprave preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev - poništio označeno rešenje o otkazu ugovora o radu i naložio tuženom da vrati tužioca na rad. Po nalaženju tog suda, u odnosu na radnju od 24.02.2011. godine, koja je tužiocu bila stavljena na teret, istekli su rokovi predviđeni članom 184. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 24/05 i 61/05) - tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za otkaz ugovora o radu i šest meseci od nastupanja tih činjenica, jer je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto 28.09.2011. godine. U odnosu na drugu povredu radne discipline, koja je po označenom rešenju učinjena 25.06.2011. godine, drugostepeni sud je utvrdio da navedenog dana tužilac nije vršio prevoz robe, da je tužilac prevoz robe vršio 28.06.2011. godine, ali da tuženi nije dokazao ponašanje koje predstavlja nepoštovanje radne discipline - da se tužilac neovlašćeno šetao kroz pogone preduzeća kojem je isporučivao robu i da je na zabranu takvog kretanja bio upozoren. Konačno, po stanovištu tog suda, tuženi nije obrazložio razloge zbog kojih je nastalo neslaganje u količini i kvalitetu robe isporučene preduzeću „Beni plus“ iz Niša, niti je dokazao da je ista posledica ponašanja tužioca - da je tužilac sipao vodu u robu koju je prevozio.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom ukazuje na nedostatke utvrđenog činjeničnog stanja koje se, kao razlog za reviziju predviđen članom 407. stav 2. ZPP, može koristiti u slučaju kada drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevu. Revizijom se ovaj razlog pobijanja drugostepene presude prvenstveno odnosi na povredu radne discipline učinjenu 29.07.2011. godine.
Tužilac je označenog dana, kao i nedelju dana ranije (22.07.2011. godine), vršio prevoz robe - visokofruktoznog sirupa za Preduzeće „Beni plus“ iz Niške Banje u količini od 23.020 kg navedenoj u otprenici. Prevoz je vršio kamionom - cisternom na koju nije bila stavljena plomba. Merenjem u mestu isporuke ustanovljena je veća količina robe od navedene u otpremnici, u iznosu od 23.120 kg. Kontrola količine isporučene robe vršena je zato što je primalac, rekapitulacijom utrošenih sirovina nakon isporuke od 22.07.2011. godine, ustanovio neslaganje količine primljenog i utrošenog sirupa u proizvodnom procesu, jer je zbog niže koncentracije i lošijeg kvaliteta sirovine utrošena veća količina kod izrade finalnog proizvoda. Razlika između količine utovarenog i istovarenog sirupa nastala je dodavanjem tečnosti - vode, što snižava njegovu koncentraciju i utiče na kvalitet (iskaz svedoka BB, diplomiranog ... zaposlenog kod tuženog). Po ugovoru o radu, u opisu tužiočevih poslova je i materijalno zaduženje za robu koju prevozi, što znači da on ima status računolagača i dužan je da isporuči robu u onoj količini koja je navedena u otpremnici.
Imajući izloženo u vidu, za sada se ne može prihvatiti zaključak drugostepenog suda da se, u situaciji kad je roba tačno izmerena a primalac prihvatio „Franko“ isporuku, eventualno neslaganje tiče drugačijeg obračuna specifične težine robe i da se ne može pripisati ponašanju tužioca.
Razlika u količini robe koju je tužilac zadužio kod tuženog - isporučioca i količine koju je isporučio primaocu je utvrđena merenjem u mestu isporuke (iskazi direktora preduzeća - primaoca robe i lica zaposlenog kod tog preduzeća na radnom mestu tehnologa) i ne može se po logici stvari objasniti drugačijim merenjem specifične težine robe. Robu je prevozio tužilac, kamionom - cisternom na koji nisu stavljene plombe. Pojava razlike u količini preuzete i isporučene robe nastala je dodavanjem vode (iskaz tehnologa tuženog i iskaz tužioca od 27.11.2012. godine), a na taj način je izmenjen kvalitet robe - sirovine, visokofruktoznog sirupa koji primalac koristi u svojoj proizvodnji i koji zato mora biti utrošen u većoj količini od potrebne.
Neprihvatljivost ovakvog zaključka drugostepenog suda proizilazi iz nepravilne ocene izvedenih dokaza - iskaza stranaka i saslušanih svedoka, odnosno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 8. ZPP, učinjene u postupku pred drugostepenim sudom.
Iz tih razloga, drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tužioca.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će, ponovnim izvođenjem dokaza na raspravi i njihovom ocenom izvršenom u skladu sa članom 8. ZPP, pouzdano utvrditi činjenice bitne za odluku za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, naročito one koje su u vezi sa nastankom razlike u količini preuzete i isporučene robe primaocu, preduzeću „Beni plus“ iz Niške Banje.
Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, kao sporednom potraživanju koje zavisi od uspeha stranaka u sporu.
Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić