U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca Grada Čačka, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo grada Čačka, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3815/17 od 14.09.2017. godine, u sednici održanoj 05.03.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3815/17 od 14.09.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 5/2016 od 07.02.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati 300.882,71 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa kamatom po stopi Evropske centralne banke počev od 26.03.2012. godine, kada je tužena postala nesavestan sticalac navedenog iznosa do 25.12.2012. godine, a od tog datuma pa do konačne isplate po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati. Stavom drugim izreke, preko dosuđenog iznosa, za iznos od 96.930,697 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa pripadajućom kamatom, kao i zahtev za isplatu kamate na ukupan dosuđeni iznos počev od 20.11.2011. godine pa do 26.03.2012. godine, tužbeni zahtev je odbijen. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 162.200, 00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3815/17 od 14.09.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime sticanja bez osnova isplati 300.882,711 evra, sa pripadajućom kamatom. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova prvostepenog postupka. Stavom trećim i četvrtim izreke, tužilac obavezan da tuženoj naknadi parnične troškove prvostepenog i drugostepenog postupka u iznosu od 276.000,00 dinara, a zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga istaknutih u žalbi, s tim da po službenoj dužnosti pazi na pravilnu primenu materijalnog prava, pa to što je drugostepeni sud, na osnovu činjenica koje je utvrdio prvostepeni sud, preinačio prvostepenu presudu iz razloga koji nisu istaknuti u žalbi ne predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 386. stav 3. ZPP, na koju se ukazuje sadržinom revizijskih navoda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su zaključili Ugovor o prenosu prava korišćenja uz naknadu nepokretnosti u državnoj svojini dana 11.12.2009. godine. Ugovorom, u članu 2, propisano je da Ministarstvo odbrane prenosi na Grad Čačak pravo korišćenja nepokretnosti – vojnog kompleksa „Klub vojske“ u Čačku, u ul. Sinđelićeva 24, koju čini objekat postojeći na kp.br. .../... KO ..., spratnosti PO+P+1, ukupne površine 1.600,85 m2, kao i pravo korišćenja zemljišta pod objektom. Članom 3. Ugovora je propisano da se pravo korišćenja nepokretnosti iz člana 2. Ugovora prenosi za objekat, uz naknadu od 109.839.236,00 dinara i za zemljište uz naknadu od 17.661.600,00 dinara, odnosno da je ukupna naknada 127.500.836,00 dinara, a istom odredbom ugovorne strane su regulisale način isplate ugovorene naknade na račun Budžeta Republike Srbije, najkasnije do 31.03.2010. godine. Ugovorne strane su se saglasile da se nepokretnost koja je predmet ugovora predaje u posed Gradu Čačku “u viđenom stanju“, u roku od osam dana od isplate naknade za prenos prava (čl.4. i 5. Ugovora).

Ugovorne strane su pre zaključenja ugovora konstatovale da je Ministarstvo finansija – Poreska uprava – Filijala za grad Čačak, aktima donetim u avgustu i decembru 2007. godine, izvršila procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, tako da tržišna vrednost objekata površine 2.211,72 m2 (bruto površina) iznosi 109.939.236,00 dinara, što odgovara visini ugovorene naknade za objekat.

Grad Čačak je islatio naknadu u celini 27.07.2010. godine, a predaja nepokretnosti izvršena je 26.08.2010. godine, kada je konstatovano da se objekat predaje u viđenom stanju, što su potvrdile obe ugovorne strane.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da razlika između obračunate naknade za ukupnu (bruto) površinu objekta i za njegovu korisnu (neto) površinu, predstavlja imovinu koja je iz imovine tužioca u imovinu tužene prešla bez pravnog osnova, zbog čega je primenom čl. 210. i 214. ZOO obavezao tuženu da tužiocu isplati naknadu po pravilima o sticanju bez osnova.

Drugostepeni sud je ocenio da je do prelaska imovine tužioca u imovinu tužene došlo na osnovu pravnog posla, odnosno ugovora o prenosu prava korišćenja nepokretnosti, zaključenog između parničnih stranaka, tako da nije bilo mesta primeni instituta sticanja bez osnova, već da se primenjuje čl. 478 – 500. Zakona o obligacionim odnosima, koji reguliše odgovornost prodavca za materijalne nedostatke stvari. Polazeći od činjenice da je ugovorena površina objekta jednaka njegovoj stvarnoj (neto) površini, drugostepeni sud je ocenio da objekat nema materijalnih nedostataka, zbog čega tužilac ne može sa uspehom da traži srazmerno sniženje cene, u smislu člana 488. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilac je pristao na utvrđenu cenu za ugovorenu površinu objekta, što je izrazio potpisivanjem ugovora, tako je bez uticaja to što je nadležna Poreska uprava prilikom procene tržišne vrednosti, kao utvrđenu površinu uzela ukupnu (bruto) površinu 2.211,77, umesto neto površine 1.600,85 m2 koju procenu je Grad Čačak prihvatio. Zbog toga je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Prema odredbi člana 478. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, prodavac odgovara za materijalne nedostatke stvari koje je ona imala u času prelaska rizika na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato. Odredbom člana 478. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da nedostatak postoji ako stvar nema svojstva i odlike koje su izričito ili prećutno ugovorene odnosno propisane. Članom 488. stav 1. tačka 3. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku može zahtevati srazmerno sniženje cene.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev, pošto je utvrđeno da su parnične stranke, kao ugovorne strane, zaključile ugovor o prenosu prava korićenja nepokretnosti, kojim su određeni predmet i cena, te da površina nepokretnosti određena u ugovoru odgovara njegovoj korisnoj površini, iz čega sledi da predmetna nepokretnost ima svojstva i odlike koje su izričito ugovorene. Tužilac je primio nepokretnost u viđenom stanju, pa mu tim pre ne pripadaju prava po osnovu odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari.

U konkretnom slučaju, ugovorom o prenosu prava korišćenja tužilac i tužena postigle su saglasnost o bitnim elementima ugovora, koju su jasno izrazili tokom pregovora, potpisivanjem ugovora i u samom tekstu, a posebno u fazi primopredaje. Odredbe ugovora su jasne i izražavaju zajedničku nameru parničnih stranaka, kao ugovornih strana, pa su neosnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pogledu potrebe za tumačenjem ugovora (član 99. stav 2. i član 101. ZOO) i povrede načela uzajamnih davanja (član 15. ZOO).

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić