Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da je tužilac na pretresu održanom dana 25.11.2019. godine izmenio optužni akt tako što je umesto reči: „U dvorištu zgrade“ stavio reči „ispred vrata advokatske kancelarije“, a da je sud u izreci presude naveo reči: „U dvorištu zgrade, ispred vrata advokatske kancelarije“, na koji način je prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, jer je izmenjenim optužnim aktom promenjeno mesto navodnog izvršenja krivičnog dela, pri čemu se u činjeničnom opisu izreke presude navode oba mesta, i u dvorištu zgrade i ispred advokatske kancelarije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i stim u vezi, u obrazloženju presude, na strani 2, stav 8. i strani 3, stav 1., dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljeng AA u preostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da su razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja u obrazloženju presude potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a postoji i znatna protivrečnost o činjenicama koje su predmet dokazivanja sa iskazima saslušanih svedoka, oštećenog i okrivljenog, te da se iz tih razloga ne može ispitati zakonitost i pravilnost presude, kao i da u obrazloženju drugostepene odluke, uopšte nema konkretnog obrazloženja, vezano na navode iz žalbe branioca okrivljenog. Na opisani način branilac i ako ne numeriše, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva iznosi genezu međusobnih odnosa okrivljenog AA i oštećenog BB i njegovog sina VV, ukazujući na njihove neraščišćene imovinsko-pravne odnose u vezi spornih garaža, te s tim u vezi i na parnični postupak koji se vodi pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, iznosi odbranu okrivljenog AA, iskaze oštećenog BB, svedoka VV, svedoka GG, svedoka DD, dajući pri tome sopstvenu analizu navedenih iskaza, kao i odbrane okrivljenog, te svoje činjenične zaključke vezane za konkretan događaj, na kojima zasniva stav da se na dokazima koji su izvedeni u toku postupka, ni jednog trenutka sa sigurnošću nije moglo dokazati da je okrivljeni AA izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, a koji činjenični zaključci su u suprotnosti sa činjeničnim stanjem utvrđenim u pravnosnažnim presudama u toku redovnog postupka. Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, na opisani način, branilac okrivljenog u suštini osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavljaju zakonski razlog, zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zahtev odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić , s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić