Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ktz 219/20 od 05.03.2020. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Lazaru Guteši, shodno članu 488. stav 1. ZKP, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer nije našao da je njihovo prisustvo od značaja za donošenje odluke, pa je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je donošenjem pobijanih nižestepenih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u korist okrivljenog AA, obzirom da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe nepravilno primenjena odredba člana 5. stav 2, člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) i člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, kao i procesna odredba člana 423. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepenom presudom, koja je drugostepenom presudom preinačena samo u pogledu odluke o troškovima postupka i odluke o imovinskopravnom zahtevu, dok je u nepreinačenom delu potvrđena, okrivljeni AA na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, oslobođen od optužbe zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) Krivičnog zakonika, jer sud nalazi da je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (Službeni glasnik 94/16 od 24.11.2016. godine), a koje izmene su u odnosu na krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) Krivičnog zakonika stupile na snagu dana 01.03.2018. godine, izvršena dekriminalizacija tog dela i isto po zakonu više nije krivično delo, a pod tim članom se sada nalazi drugo krivično delo.

Ovakav pravni zaključak nižestepenih sudova, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, je neprihvatljiv iz sledećih razloga:

Naime, u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, postojalo je krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2 u vezi stava 1. tačka 4) Krivičnog zakonika, koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom i za koje je pobijanom pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe. Međutim, pre pravnosnažnog okončanja ovog krivičnog postupka dana 01.03.2018. godine stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16 od 24.11.2016. godine) kojim je XXII Glava Krivičnog zakonika, koja se odnosi na krivična dela protiv privrede, izmenjena tako da ista više ne predviđa krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. Krivičnog zakonika.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, takvom izmenom, radnja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) Krivičnog zakonika, nije dekriminalizovana donošenjem napred navedenog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, s obzirom na to da su u zakonskom opisu, bitna obeležja tog krivičnog dela, sada sadržana u krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, jer je radnja - gruba povreda ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom od strane odgovornog lica, na način kako je to opisano radnjom izvršenja dela u konkretnom slučaju (što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) Krivičnog zakonika), sada određena i kažnjiva kao prekoračenje granica ovlašćenja odgovornog lica, budući da sama gruba povreda ovlašćenja ima karakter i prekoračenja ovlašćenja, čime je u konkretnom slučaju zadržan jasan pravni kontinuitet inkriminacije u pogledu navedenog zakonskog obeležja, konkretno oblika radnje izvršenja dela.

Takođe, dodavanje u zakonski opis krivičnog dela iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika, zakonske formulacije ... „ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela“, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, stavlja samo jednu više obavezu sudu da zbog brojnih novih krivičnih dela uvedenih izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16 od 24.11.2016. godine) u grupu krivičnih dela protiv privrede, dodatno vodi računa o pravilnoj pravnoj kvalifikaciji radnji izvršenja.

Dakle, donošenjem navedenog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, nije došlo do dekriminalizacije krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) Krivičnog zakonika, a time ni do pravnog diskontinuiteta sa inkriminacijom krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/16), sa istim bitnim elementima. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su učinili povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe nepravilno primenjena odredba člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika.

S tim u vezi, a imajući u vidu obavezu suda da primeni najblaži zakon za učinioca, ako je nakon izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen jednom ili više puta, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju okrivljeni, pravilnom primenom odredbe člana 5. stav 2. Krivičnog zakonika, trebalo da bude oglašen krivim i osuđen zbog krivičnog dela koje mu je optužnim aktom i stavljeno na teret - iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) Krivičnog zakonika, za koje je propisana kazna zatvora od jedne do osam godina, jer je za krivično delo iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, čija zakonska obeležja su ostvarena radnjama okrivljenog propisana kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan predmetni zahtev, te je kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP utvrdio da su pobijanim pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Vršcu K 246/17 od 20.06.2019. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 950/19 od 09.10.2019. godine učinjene napred navedene povrede zakona u korist okrivljenog AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost tih presuda.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić