.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2335/2019
28.05.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branka Lekić Vrzić, advokat iz ..., protiv tužene Agencije za poslovne usluge ,,MMS“, vlasnika BB iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Lazarević iz ..., radi utvrđivanja postojanja radnog odnosa i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3807/18 od 05.02.2019. godine, u sednici održanoj 28.05.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3807/18 od 05.02.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P1 77/18 od 11.06.2018. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je bio u stalnom radnom odnosu kod tužene, na radnom mestu poštara, u periodu od 01.12.2014. godine do 15.07.2015. godine, što bi tužena bila dužna da prizna i tužiocu prizna sva pripadajuća prava po osnovu radnog odnosa, kao i da uplati doprinose za socijalno osiguranje za označeni period. U drugom stavu izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu, na ime dospelih, a neisplaćenih iznosa neto mesečnih zarada za period jun - jul 2015. godine, isplati iznos od 28.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.08.2015. godine do isplate. U trećem stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3807/18 od 05.02.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda. U drugom stavu izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a takođe ni bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se u reviziji ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene u periodu od 16.02.2011. godine do 30.04.2013. godine, na poslovima poštara za sela ... i ... . Nakon toga, u periodu od 01.12.2014. godine pa do 15.07.2015. godine, tužilac je takođe radio kod tužene i obavljao poslove poštara za sela ... i ..., ali bez zaključenog ugovora o radu. U ovom periodu – od 01.12.2014. godine do 15.07.2015. godine, tužilac je bio prijavljen i kod Nacionalne službe za zapošljavanje kao nezaposleno lice i primao novčanu socijalnu pomoć, na osnovu rešenja Republike Srbije, Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja. U periodu dok je, bez zaključenog ugovora o radu, tužilac obavljao rad kod tužene, ostvarivao je naknadu za rad u iznosu od oko 28.000,00 dinara mesečno koji mu je tužena isplaćivala „na ruke“, a da pri tom nije dobijao obračun zarade, niti je tužena vodila evidenciju o isplatama naknade, s tim što mu deo naknade za jun i jul 2015. godine nije isplatila. Tužilac je prestao da radi kod tužene 15.07.2015. godine.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 03.08.2016. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je odluka drugostepenog suda.
Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005...75/14), propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Odredbom stava 2. istog člana, propisano je da rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.
Pošto je tužilac radio kod tužene do 15.07.2015. godine i tada saznao za povredu prava, a tužbu radi ostvarivanja svog prava podneo sudu nakon što je isteklo više od godinu dana od dana saznanja za tu povredu, dakle po proteku zakonskog roka od 60 dana za pokretanje spora, pravilna je odluka drugostepenog suda o odbijanju tužiočeve žalbe na odluku prvostepenog suda.
Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o radu, propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Tužbenim zahtevom kojim tužilac traži da se utvrdi da je bio u stalnom radnom odnosu kod tužene, traži se utvrđenje prava po osnovu rada, dakle po jednom od osnova iz člana 1. stav 1. Zakona o radu. Stoga se u konkretnom slučaju, prilikom utvrđivanja da li je tužilac bio u stalnom radnom odnosu kod tužene, primenjuju odredbe Zakona o radu, a ne odredbe Zakona o parničnom postupku, koji je, pored toga i opštiji zakon od Zakona o radu, pa su revizijski navodi kojima se ukazuje da je u ovom slučaju trebalo primeniti odredbe o tužbi za utvrđenje iz člana 194. Zakona o parničnom postupku, neosnovani.
Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije pa je našao da su isti neosnovani. Naime, u reviziji se ponavljaju navodi koji su isticani i u žalbi protiv prvostepene presude, a koje je drugostepeni sud u pobijanoj odluci pravilno ocenio kao neosnovane, dajući za tu ocenu jasne i potpune razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.
Stoga je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
