Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 149/2020 od 19.03.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužene su blagovremeno izjavile reviziju, iz svih zakonom propisanih razloga.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18) i utvrdio da je revizija tuženih delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je deda po ocu tuženih. Pravnosnažnom presudom tužilac je obavezan da na ime izdržavanja tuženih, svojih unuka, daje mesečno i to na ime izdržavanja tužene BB 9.000,00 dinara, a na ime izdržavanja tužene mal. VV 6.000,00 dinara, počev od 14.06.2016. godine. Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 313/18 od 16.01.2019. godine ukinuta je presuda Osnovnog suda u Nišu P2 1002/17 od 27.03.2018. godine i obavezan je DD, otac ovde tuženih da na ime izdržavanja daje BB 9.000,00 dinara, a VV 6.000,00 dinara, počev od 12.05.2015. godine. Tužena BB rođena je .... godine, aktivno se bavi sportom, zbog čega je … razred …završila u svojstvu vanrednog učenika školske 2018/2019. godine, i dalje ima status vanrednog učenika i sada je vanredni učenik … razreda … školske 2019/2020. godine. Tužena VV rođena je …. godine. Majka tuženih ne poseduje imovinu i nezaposlena je. Tužilac je vlasnik dve porodične stambene zgrade u KO …, korisnik penzije u visini od 47.672,71 dinar i ima odbitke za kredite od 7.500,00 dinara, 7.150,00 dinara i 474,00 dinara mesečno. Od donošenja pravnosnažne presude kojom je obavezan tužilac da daje izdržavanje tuženima promenile su se okolnosti u tom smislu što je otac tuženih sada u mogućnosti da daje izdržavanje tuženima, jer je u vreme kada je utvrđena obaveza tužioca bio na izdržavanju kazne u zatvoru i nije mogao da daje izdržavanje tuženima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, član 167. stav 2. tačka 1. i 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05), kada su zaključili da su se ispunili uslovi za prestanak obaveze tužioca da daje izdržavanje tuženima i pravilna je odluka kojom je usvojen zahtev tužioca i utvrđeno da je prestala njegova obaveza da daje izdržavnje tuženima.

Članom 154. stav 2. Porodičnog zakona propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Članom 155. stav 3. istog zakona propisano je da punoletno dete u smislu stava 1. i 2. ovog člana ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje. Članom 167. stavom 2. tačkom 1. Porodičnog zakona propisano je da izdržavanje može da prestane: kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanje nije maloletno dete; dok je tačkom 2. istog stava propisano da kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete.

Kod utvrđenog da je tužilac deda po ocu tuženih, da je obaveza tužioca da daje izdržavanje tuženima utvrđena u vreme kada je otac tuženih bio na izdržavanju kazne u zatvoru, odnosno kada nije imao sredstva da daje izdržavanje tuženima, da je u međuvremenu ustanovljena obaveza oca tuženih da daje izdržavanje tuženima i to ukupno 15.000,00 dinara mesečno, počev od 12.05.2015. godine pa ubuduće, pa kako je obaveza tužioca da daje izdržavanje tuženima upravo utvrđena, jer otac tuženih nije imao sredstva da daje izdržavanje tuženima, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da su se ispunili uslovi za prestanak izdržavanja, imajući u vidu da su se promenile okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, pravilnom primenom člana 167. stav 2. tačka 1. i 2. Porodičnog zakona.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su bez uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari navodi revizije kojima se ukazuje da je tužilac i dalje u mogućnosti da daje izdržavanje tuženima i da je sud, koji je odlučivao o obavezi oca tuženih da daje izdržavanje tuženima upravo imao u vidu obavezu tužioca da daje izdržavanje tuženima, kao i da su se okolnosti na strani tuženih u međuvremenu promenile, s obzirom da su im potrebe veće. Navodi su neosnovani, s obzirom na to da je obaveza tužioca, dede po ocu tuženih, upravo utvrđena jer jedan od roditelja, odnosno otac tuženih u to vreme nije imao sredstva da daje izdržavanje, pa kako je u međuvremenu stekao mogućnost da daje izdržavanje, što je utvrđeno pravnosnažnom presudom, to su se ispunili uslovi za prestanak obaveze tužioca, kao dede tuženih da daje izdržavanje tuženima. Bez uticaja su na drugačiju odluku navodi revizije da je sud prilikom odlučivanja o visini obaveze izdržavanja oca tuženih imao u vidu i obavezu tužioca, odnosno dede tuženih, budući da tužene mogu da traže promenu visine izdržavanja oca. Osim toga pravo maloletnog deteta i punoletnog deteta na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji postoji u situaciji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, a kod utvrđenog da je otac tuženi u mogućnosti da daje izdržavanje tuženima, odnosno stekao mogućnost da daje izdržavanje tuženima, to je i prestalo pravo tuženih da od tužica, kao dede traže izdržavanje.

Međutim, ne može se prihvatiti kao pravilan zaključak nižestepenih sudova da je obaveza tužioca prestala 06.02.2017. godine, s obzirom da su nižestepeni sudovi odlučujući od kada prestaje obaveza izdržavanja nepravilno primenili materijalno pravo.

Članom 167. Porodičnog zakona propisano je kada izdržavanje prestaje. S obzirom na to da u ovom slučaju izdržavanje nije prestalo istekom vremena na koje je izdržavanje određeno, već na zahtev tužioca, jer je otac tuženih stekao mogućnost odnosno sredstva da daje izdržavanje tuženima, to obaveza nije prestala po sili zakona, već na zahtev tužioca, zbog čega tužilac može zahtevati prestanak obaveze izdržavanja od podnošenja tužbe. Kako je tužilac tužbu podneo 16.05.2019. godine, to se jedino od tada može utvrditi prestanak obaveze tužioca da daje izdržavanje tuženima, sa kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud preinačio nižestepene odluke i utvrdio da je obaveza tužioca prestala danom podnošenja tužbe, odnosno 16.05.2019. godine.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka doneta je primenom člana 165. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona, a vodeći računa o razlozima pravičnosti.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić