Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2 KŽ1-70/19 od 26.05.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB, advokata Nevena Sebastijanovića i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-653/18 od 30.12.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenog AA i okrivljenog BB, advokat Neven Sebastijanović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP (pogrešno je označavajući kao povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. KZ), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude ukine u celini.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan, u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP).

Branilac okrivljenih u zahtevu ističe, da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati. U tom smislu, kao nezakoniti dokaz, branilac označava zapisnike o ispitivanju svedoka VV, GG, DD i ĐĐ, sastavljenih od strane Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi dana 13.09.2016. godine, budući da je ispitivanje navedenih svedoka obavljeno suprotno članu 300. stav 1. ZKP, jer javni tužilac prethodno nije oštećenog EE obavestio o vremenu i mestu ispitivanja navedenih svedoka.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP je propisano da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je pred Osnovnim javnim tužiocem u Staroj Pazovi, dana 13.09.2016. godine obavljeno ispitivanje svedoka VV, DD, ĐĐ i GG, a da ne postoji dokaz da je o ispitivanju svedoka obavešten oštećeni EE. Iz zapisnika o ispitivanju navedenih svedoka obavljenom pred Osnovnim javnim tužiocem u Staroj Pazovi dana 13.09.2016. godine proizilazi da su ispitivanju svedoka VV i svedoka DD prisustvovali, za branioca- advokatski pripravnici Srđan Žugić i Đorđe Mudrinić. Takođe, iz osporenih zapisnika proizilazi i da je ispitivanje navedenih svedoka obavljeno istog dana 13.09.2016. godine u kontinuitetu u periodu od 8 časova do 11,10 časova i to tako što je prvo saslušan svedok VV, zatim svedok DD, da je nakon toga u svojstvu svedoka saslušan i oštećeni EE, kom ispitivanju su takođe, za branioca prisustvovali advokatski pripravnici Srđan Žugić i Đorđe Mudrinić, a da su nakon toga saslušani svedoci ĐĐ i GG.

Imajući u vidu navedeno, kao i citiranu zakonsku odredbu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iskazi navedenih svedoka, dati na zapisnicima o ispitivanju svedoka od 13.09.2016. godine pred Osnovnim javnim tužiocem u Staroj Pazovi, pribavljeni su suprotno članu 300. stav 1. ZKP.

Međutim, na opisani način, postupajući suprotno članu 300. stav 1. ZKP, javni tužilac, ni na koji način nije ugrozio procesna prava okrivljenog, imajući u vidu da su kritičnom prilikom, saslušanju dvoje svedoka prisustvovali i advokatski pripravnici, a pri tom ni sam branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne navodi da okrivljenom ili njegovom branilac nije upućen poziv da prisustvuju ispitivanju navedenih svedoka, čime bi mogla da budu ugrožena procesna prava samog okrivljenog.

Po nalaženju ovog suda, u konkretnom slučaju, bi se moglo govoriti samo o povredi procesnih prava oštećenog, a nikako o povredi procesnih prava okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, po stavu Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljenih ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje se okrivljeni gone nije krivično delo, a koja povreda zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, okrivljenom preko branioca.

Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu, branilac navodi da u konkretnom slučaju nije došlo do težeg remećenja javnog reda i mira, jer se događaj nije desio ispred kuće oštećenih, a kako to pogrešno tvrdi prvostepeni sud i da nema dokaza za to, jer se iz zapisnika o uviđaju sa izveštajem o forenzičkom pregledu lica mesta samo utvrđuje da je na licu mesta zatečena razbijena ulazna kapija. Takođe navodi da je javno mesto prostor koji je dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen pod istim uslovima ili bez posebnih uslova, te da se shodno tome, kritični događaj nije desio na javnom mestu, već u dvorištu kuće na koju okrivljeni imaju suvlasnički udeo, kao i da se kritičnom događaju nije desio u prisustvu više lica, te s`tim u vezi iznosi iskaze svedoka VV, GG i ŽŽ. Na opisani način branilac okrivljenih, po stavu ovog suda, u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih pobijanim presudama i osporavajući činjenične zaključke suda, a sve vezano za činjenicu da li je u konkretnom slučaju došlo do težeg remećenja javnog reda i mira i s tim u vezi polemišući sa mestom izvršenja krivičnog dela i brojem je ljudi koji su bili prisutni kritičnom prilikom.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 68. stav 1. KZ, člana 350. stav 2. ZKP, člana 356. stav 3. ZKP.

Međutim, kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 68. stav 1. KZ, člana 350. stav 2. ZKP, člana 356. stav 3. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenih, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s. r.                                                                                                            Bata Cvetković, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić