Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Olgica Batić i Aleksandar Đorđević, advokati iz .., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Kuljak, advokat iz ..., radi regresa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 1438/17 od 24.07.2018. godine, u sednici održanoj 28.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 1438/17 od 24.07.2018. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Kraljevu Gž 1438/17 od 24.07.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 1057/17 od 15.08.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime regresa plati 148.690,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.06.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, za veće potraživanje od dosuđenog u stavu prvom izreke, a na ime zakonske zatezne kamate na iznos od 148.690,20 dinara, na pojedinačne mesečne iznose od dospelosti do 20.01.2016. godine, zahtev tužioca je odbijen, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 45.048,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Gž 1438/17 od 24.07.2018. godine, uvažena je žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime regresa plati 148.690,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 20.01.2016. godine, kao dana podnošenja tužbe pa do isplate, i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložio je da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana. odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za isplatu iznosa od 148.690,20 dinara, sa kamatom, koji iznos je od tužioca, kao solidarnog dužnika, naplaćen prinudnim putem na osnovu pravnosnažene presude, kojom su stranke, kao solidarni dužnici, obavezani da osiguravajućem društvu na ime regresa isplate iznos koji je osiguravajuće društvo isplatilo na ime štete nastale u saobraćajnoj nezgodi, koju je prouzrokovao tuženi upravljajući vozilom tužioca, kao i troškove tog postupka. Odlučujući u smislu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o revizji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse. Pravno pitanje na koje se u reviziji ukazuje nije od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, već je vezano za utvrđenu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka.

Sa napred navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojim je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 20.01.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 148.690,20 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.

Na dozvoljenost revizije tužioca bez uticaja je što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, s obzirom da je revizija izjavljena protiv odluke u postupku o sporu male vrednosti u kome nije dozvoljena revizija u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

U skladu sa napred navedenim, na osnovu člana 403. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić