Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neopohodno i nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti u delu kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Podnetim zahtevom branilac okrivljenog Žarka Terzića, advokat Marko Janković ukazuje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na potvrdi o oduzetim predmetima od okrivljenog AA kojoj je prethodila nezakonito sprovedena radnja pretresanja okrivljenog AA. Naime, policijski službenici PS Šabac pretresali su okrivljenog AA, a da za pretres nisu imali naredbu niti su bili ispunjeni uslovi za pretres lica bez naredbe, niti je tom pretresu prisustvovao bilo koji svedok, niti je o istom sačinjen zapisnik koji se morao sačiniti, pa kako je jasno da je u pitanju nezakonito sprovedena radnja policijskih službenika samim tim navedena potvrda je dokaz na kome se presuda nije mogla zasnovati, a bez ove potvrde ne bi bila doneta ista presuda.

Navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP je sa identičnim razlozima već isticana u postupku po redovnom pravnom leku, koje navode je žalbeni sud ocenio neosnovanim i o čemu je na strani 3 pasus četiri i pet svoje odluke dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Dalje, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koja povreda predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju branilac navodi da je prvostepeni sud primenio zakon koji se ne može primeniti na taj način što je okrivljenog oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) iako nema podataka o postignutom dogovoru između dva lica o ceni i robi, pa samim tim ne može ni postojati radnja prodaje, već se eventualno ukoliko je do predaje došlo može raditi samo o krivičnom delu omogućavanja uživanja opojnih droga iz člana 247. KZ. Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja u kome se ne navodi nikakva primopredaja opojne droge, niti plaćanje cene za takvu opojnu drogu sud je po navodim branioca očigledno pogrešno primenio krivični zakon.

Vrhovni kasacioni sud napred iznete navode kojima branilac konstruiše svoju verziju događaja i vrši analizu izvedenih dokaza ocenjuje kao ukazivanje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno između ostalog taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom-član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako se zbog činjeničnog stanja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić