Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Dolamić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordijana Binić Anđelić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 954/18 od 13.09.2018. godine, u sednici održanoj 18.06.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž 954/18 od 13.09.2018. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu P 5334/10 od 24.04.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijen je predlog za ponavljanje postupka podnet od strane tužioca na presudu Osnovnog suda u Kruševcu P 5334/10 od 19.05.2015. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 5334/10 od 21.04.2017. godine. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 21.000,00 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž 954/18 od 13.09.2018. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke. Drugim stavom izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u drugom stavu izreke u delu odluke o troškovima postupka, tako šo je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 13.500,00 dinara.

Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, u smislu člana 399. u vezi člana 412. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09) koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11…87/18), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a takođe nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se u reviziji ukazuje.

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 5334/10 od 19.05.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 5334/10 od 21.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca protiv tuženog, da se tuženi obaveže da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati 370.835,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 06.11.2001.godine, do konačne isplate, kao neosnovan. Drugim stavom izreke, obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 82.500,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž 3188/15 od 02.11.2016. godine, u prvom stavu izreke, odbio žalbu tužioca i navedenu prvostepenu presudu potvrdio, a stavom drugim izreke, odbio zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka

Tužilac je dana 30.08.2017. godine, podneo predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka iz razloga sadržanih u članu 422. stav 1. tačka 2, 8 i 9. ZPP, navodeći da je sud u prvostepenom postupku morao ili da se oglasi stvarno nenadležnim, i da spise predmeta dostavi Privrednom sudu u Kragujevcu ili da donese odluku kojom bi usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu vrati novac koji je bez pravnog osnova zadržao. Podneskom od 29.01.2018. godine, tužilac je izvršio ispravku podnetog predloga za ponavljanje postupka u pogledu zakonskih odredbi po kojima traži ponavljanje, navodeći da predlog zasniva na odredbi člana 426. stav 1. tačka 2, 3, 8 i 10 ZPP.

Po nalaženju ovog suda, pravilna je odluka nižestepenih sudova kada su odbili kao neosnovan predlog tužioca za ponavljanje postupka, a okolnost što su se nižestepeni sudovi u obrazloženju svojih odluka pozvali na odredbe kasnije važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11…87/18), ne čini odluku nezakonitom, jer je ista pravilna sa stanovišta primene odredaba ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji je važio u vreme odlučivanja, odnosno u vreme kada je postupak čije se ponavljanje predlogom traži, vođen i okončan.

Odredbom člana 422. stav 1. tačka 1. ZPP, koji se u konkretnom slučaju ima primeniti (a koja odredba po sadržini odgovara odredbi ZPP na koju se podnosilac u predlogu poziva), propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može po predlogu stranke ponoviti ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom, ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno (tačka 2.), ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravnosnažno preinačena, ukinuta, odnosno poništena (tačka 7.), ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku (tačka 9.).

Prema odredbi člana 423. stav 2. ZPP, zbog okolnosti navedenih u članu 422. tačka 1, 7, 8, i 9. ovog zakona, ponavljanje postupka može se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego što je raniji postupak završen pravnosnažnom sudskom odlukom.

U konkretnom slučaju, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, razlozi koje podnosilac u predlogu navodi, ne mogu biti osnov za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Naime, iz sadržine odredbe člana 422. stav 1. tačka 9. ZPP proizilazi da je potrebno da se radi o novim činjenicama ili novim dokazima za koje stranka nije znala do donošenja pravnosnažne sudske odluke, ali su te činjenice i dokazi postojali, samo nisu bili poznati stranci, pa ih nije mogla upotrebiti, kao i da oba uslova moraju kumulativno biti ispunjena. Imajući u vidu navedeno, a kod utvrđenog da je punomoćnik tužioca u podnesku od 23.04.2015. godine povukao predlog za izvođenje dokaza saslušanjem svedoka VV, kao i da u toku postupka tužilac nije predlagao izvođenje dokaza suočenjem parničnih stranaka sa svedokom GG, pravilna je odluka nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju ne radi o novim dokazima za koje tužilac nije znao i na osnovu kojih bi za njega mogla biti doneta povoljnija odluka, da su ti dokazi upotrebljeni u ranijem postupku. Zbog navedenog, ovi navodi tužioca ne predstavljaju razlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u smislu navedene odredbe ZPP, na koju se tužilac u predlogu poziva.

Revizijski navodi kojima se osporava nadležnost redovnog suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ukazivanjem na odluku Vrhovnog kasacionog suda R1 184/10 od 20.10.2010. godine, kojom je odlučeno o stvarnoj nadležnosti Osnovnog suda u Kruševcu, bez uticaja su na drugačiju odluku, s obzirom da navedeno ne predstavlja razlog za ponavljanje postupka u smislu navedenih odredaba ZPP i da je sporno pitanje stvarne nadležnosti rešeno odlukom nadležnog suda.

Sud je cenio i ostale navode revizije, pa je našao da su neosnovani, jer je drugostepeni sud u pobijanoj odluci dao jasne, potpune i pravilne razloge iz kojih proizilazi neosnovanost revizijskih razloga, a koje ovaj sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka nije osnovan, budući da on nije postigao uspeh sa izjavljenom revizijom, te mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka, dok zahtev tuženog za sastav odgovora na reviziju nije bio nužan i neophodan, zbog čega je primenom člana 161. ZPP. u vezi člana 150. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić