Prvi osnovni sud u Beogradu nije prihvatio mesnu nadležnost, pa se aktom P 26934/20 od 14.07.2020. godine obratio Vrhovnom kasacionom sudu radi rešavanja sukoba nadležnosti.

Rešavajući nastali sukob mesne nadležnosti na osnovu člana 22. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari mesno nadležan Osnovni sud u Užicu.

Zakon o parničnom postupku u članu 38. propisuje da se tužba podnosi sudu koji je opšte mesno nadležan, ako zakonom nije drugačije propisano, a članom 39. propisano je da je za suđenje opšte mesno nadležan sud na čije području tuženi ima prebivalište. Članom 65. stav 1. istog zakona, određeno je da ako zakonom nije propisana isključiva mesna nadležnost nekog suda, stranke mogu da se sporazumeju da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadležan, pod uslovom da je taj sud stvarno nadležan.

U konkretnom slučaju, postupak je iniciran predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv AA i BB, kao izvršnih dužnika i predlog je podnet Osnovnom sudu u Užicu. Međutim, kako je izvršni dužnik AA izjavio prigovor protiv rešenja o izvršenju u tom slučaju Osnovni sud u Užicu je stavio van snage rešenje o izvršenju u odnosu na njega, te se dalji postupak vodi kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Postupak u ovoj pravnoj stvari sada se sprovodi po odredbama Zakona o parničnom postupku, a izvršni poverilac sada tužilac je u predlogu za izvršenje naveo da u slučaju spora spise predmeta treba dostaviti mesno nadležnom Prvom osnovnom sudu u Beogradu, imajući u vidu da su stranke zaključile sporazum o mesnoj nadležnosti suda. Uvidom u Ugovor o dodeli subvencija za samozapošljavanje koji je zaključen 18.11.2011. godine između sada tužioca Nacionalne službe za zapošljavanje i tuženog AA u članu 7. određeno je da su se ugovorne strane saglasile da sve eventualne međusobne sporove koji proisteknu iz ovog ugovora rešavaju sporazumno, u protivnom ugovara se nadležnost suda u Beogradu. Tuženi nije istakao prigovor mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Užicu.

Članom 19. stav 1. ZPP, propisano je da će sud po službenoj dužnosti da se oglasi mesno nenadležnim ako postoji isključiva mesna nadležnost nekog drugog suda najkasnije u roku od osam dana od prijema odgovora na tužbu. Stavom 3. istog člana propisano je da se sud po prigovoru mesne nenadležnosti tuženog može oglasiti mesno nenadležnim u roku od osam dana od dana prijema odgovora na tužbu, dok je stavom 4. propisano da ako se tužba ne dostavlja na odgovor, tuženi može da istakne prigovor mesne nenadležnosti najkasnije na pripremnom ročištu, odnosno na prvom ročištu za glavnu raspravu ako se pripremno ročište ne održava, a pre upuštanja u raspravljanje, o čemu sud mora da odluči u roku od osam dana od dana izjavljivanja prigovora.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kada za određene vrste sporova odredbama Zakona o parničnom postupku nije propisana isključiva mesna nadležnost, a ugovorena je mesna nadležnost nekog suda, tužilac vrši izbor između suda koji je mesno nadležan prema odredbama Zakona o parničnom postupku i suda čija je nadležnost ugovorena. U situaciji kada tužena strana istakne prigovor mesne nenadležnosti, pozivajući se na ugovorenu mesnu nadležnost, tada se primenjuju odredbe sporazuma stranaka o ugovorenoj nadležnosti. Međutim, kako u konkretnom slučaju tuženi nije istakao prigovor mesne nenadležnosti suda, a nije reč o sporu za koji je propisana isključiva mesna nadležnost prema odredbama Zakona o parničnom postupku, to je u smislu člana 19. i 39. ZPP, Vrhovni kasacioni sud odlučio da je za suđenje mesno nadležan Osnovni sud u Užicu pred kojim je postupak iniciran.

Na osnovu člana 22. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić