.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2800/2020
16.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Simonović, advokat iz ..., protiv tužene BB, preduzetnika - vlasnika radnje ... „VV“ iz ..., koju zastupa Tanja Savić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5224/19 od 12.12.2019. godine, u sednici održanoj 16.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5224/19 od 12.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5224/19 od 12.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovu P 4771/18 od 16.09.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju tog suda Ipv 276/2016 od 26.12.2016. godine u delu kojim je obavezana tužena kao izvršni dužnik da izmiri novčanu obavezu prema tužiocu kao izvršnom poveriocu u iznosu od 3.330.100,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.02.2016. godine do isplate. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime duga po osnovu pruženih advokatskih usluga plati 3.238.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 13.04.2016. godine do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je višak tubenog zahteva za isplatu duga po osnovu pruženih advokatskih usluga od dosuđenog iznosa do traženog iznosa od 3.317.600,00 dinara i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate počev od 18.02.2016. godine do 13.04.2016. godine. Stavom četvrim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 675.820,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u u Nišu Gž 5224/19 od 12.12.2019. godine, stavom žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena u stavu drugom i u stavu četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata duga tužiocu po osnovu izvršenih advokatskih usuga u ime i za račin tužene, a pobijanom pravnosnažnom odlukom u potvrđujućem delu odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za novim tumačenjem prava ili ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju materijalnog prava - Zakona o obligacionim odnosima kao relevantnog za presuđenje ove pravne stvari, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Pri tom, odluke sudova priložene uz reviziju, kojima tuženi ukazuje na eventualno drugačije odlučivanje o istom pravnom pitanju u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom, ne ukazuju nužno i na iskazan različit pravni stav u tim odlukama, budući da pravilna primena materijalnog prava u tim sporovima zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse, dok utvrđeno činjenično stanje, koje se navodima revizije osporava, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Kako u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 19.12.2016. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 3.238.200,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja iznos ispod 40.000 evra
S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
