U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Lazić, advokat iz ..., protiv tuženog JP ''Putevi Srbije'' iz Beograda, čiji je punomoćnik Dragoljub Rajević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1046/18 od 24.09.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 17.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1046/18 od 24.09.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1046/18 od 24.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Smederevu P1 284/11 od 08.09.2016. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 284/11 od 17.11.2016. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se poništi, kao nezakonito, rešenje o otkazu ugovora o radu VI br. .. od 13.01.2011. godine, da se obaveže tuženi da tužilju vrati na poslove radnog mesta inkasanta i da joj naknadi troškove postupka i obavezana tužilja da tuženom nadoknadi troškove postupka u iznosu od 235.500,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka se revizijom određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila kod tuženog u radnom odnosu na neodređeno vreme i obavljala je poslove inkasanta na naplatnoj stanici „BB“ u ... .

Referent na poslovima video nadzora je 02.12.2010. godine, uz saglasnost rukovodioca Odeljenja za nadzor naplate putarine i direktora Sektora za naplatu putarine, podneo prijavu generalnom direktoru tuženog o postojanju određenih propusta u radu tužilje u periodu od 01.08.2010. godine do 30.08.2010. godine.

Tužilja je bila upoznata sa dužnostima inkasanta propisanim Pravilnikom tuženog iz 2008. i 2010. godine, a u toku spornog perioda je mimo propisanih dužnosti zadržala višak naplaćenog novca na ime putarine, bez provere i odgovarajuće pisane konstatacije pojedine vozače je oslobađala plaćanja ovog izdatka i kategorizaciju vozila je vršila mimo utvrđenog postupka. Povredu radnih obaveza činila je u kontinuitetu, i to ne samo u okviru više dana zaredom, već i u okviru pojedinačnih dana više puta uzastopno. Takve aktivnosti tužilje su suprotne proceduri rada i dužnostima inkasanta propisanim opštim aktom tuženog i predstavljaju povredu radne obaveze, što je članom 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu predviđeno kao otkazni razlog.

Pobijanim rešenjem od 13.01.2011. godine tužilji je otkazan ugovor o radu, uz prethodno dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznog razloga, na koje se tužilja izjasnila, primenom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („ Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 i 54/09), jer je tužilja svojom krivicom postupala suprotno proceduri rada i dužnostima inkasanta propisanoj Pravilnikom o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta i bliže navedenoj u obrazloženju pobijanog rešenja i prvostepenoj i drugostepenoj presudi.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi, nakon ocene da je pobijano rešenje doneto u zakonom propisanom roku, primenom materijalnog prava ocenili da tužbeni zahtev za poništaj spornog rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad nije osnovan.

Neosnovano u reviziji tužilja ponavlja navode koje je isticala u toku nižestepenih postupaka da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto nakon isteka roka propisanog članom 184. stav 1. Zakna o radu.

Čalnom 184. stav 1. Zakona o radu je propisano da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Dan podnošenja prijave referenta na poslovima video nadzora generalnom direktoru tuženog o nepravilnostima u radu tužilje (02.12.2010. godine) je momenat saznanja poslodavca za činjenja tužilje koja su osnov za davanje otkaza, od kada se računa subjektivni rok za donošenje rešenja o otkazu, a pobijano rešenje je doneto nakon što je u sprovedenom postupku pred tuženim, u skladu sa procedurom rada i dužnostima propisanim Pravilnikom tuženog, utvrđeno da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret. Pored toga, imajući u vidu da je tužilja povredu radne obaveze činila u produženom trajanju, objektivni rok zastarelosti se računa od poslednje izvršene radnje koja predstavlja povredu, pa je imajući u vidu utvrđenu činjenicu da je poslednja protivpravna radnja tužilje izvršena 30.08.2010. godine, rešenje o otkazu ugovora o radu doneto 13.01.2011. godine je doneto i u okviru zakonom propisanog objektivnog roka za njegovo donošenje.

Bez uticaja je na pravilnost pobijane presude pozivanje tužilje na mišljenje sindikata da bez obzira na sitne propuste u radu tužilje nema mesta prestanku radnog odnosa. Tuženi je u skladu sa članom 181. Zakona o radu pribavio mišljenje sindikata, čiji je tužilja član, ali ono nema obavezujući karakter u postupku utvrđivanja povrede radne obaveze i donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu.

Ostalim navodima revizije tužilja ponavlja navode istaknute u žalbi kojima zapravo osporava pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, zasnovano na iskazima stranaka i saslušanih svedoka i stavlja primedbe na ocenu izvedenih dokaza iz člana 8. ZPP, iz kojih razloga se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić