Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ... čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o revizijima tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4693/19 od 25.07.2019. godine, u sednici održanoj 13.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4693/19 od 25.07.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenim.

ODBACUJU SE, kao nedozvoljene, revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4693/19 od 25.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2299/17 od 16.01.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke odbijen je predlog za prekid i zastoj postupka. Stavom trećim izreke odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda. Stavom četvrtim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da mu na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih iznosa invalidnina u periodu od januara 2014. godine do jula 2018. godine isplati ukupno 823.621,59 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom petim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih iznosa invalidnine u periodu od aprila 1999. godine do decembra 2013. godine isplati ukupno 1.262.878,15 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Savom šestim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 123.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4693/19 od 25.07.2019. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke u delu kojim je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćenih iznosa invalidnine u periodu od januara 2014. godine do jula 2018. godine isplati ukupno 823.621,59 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom na dosuđene iznose počev od svakog 1-og u narednom mesecu, sve bliže određeno ovim stavom izreke, kao i u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava četvrtog izreke koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene pojedinačne mesečne iznose invalidnine počev od poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, pa do dospelosti potraživanja naknade štete svakog prvog u narednom mesecu. Stavoom trećim izreke ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude i u tom delu predmet vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog zahteva i pogrešne primene materijalnog prava pobijajući je u delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev, dok je tužena izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pobijajući je u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o kamati, s tim što su predložili da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. glasnik RS” br. 72/11, 55/14 i 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćene invalidnine tužiocu. O ovom pravu tužioca, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, ni za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse, novog tumačenja prava ili razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana vezanih za odlučivanje o kamati kao sporednom potraživanju.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije tužioca i tužene nisu dozvoljene.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 13.02.2017. godine a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude po reviziji tužioca je 1.262.878,15 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Takođe, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog duga, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija tužene izjavljena protiv drugostepene odluke kojim je preinačena prvostepena presuda u delu odluke o kamati na glavni dug, kojom je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija tužene nedozvoljena u ovom delu.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena, s obzirom da je izjavljena protiv odluke o kamati kada revizija nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. ZPP u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić