Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.

Iz pobijane drugostepene presude, između ostalog proizilazi, da je prvostepeni sud primenom materijalnog prava iz člana 89. i 210. Zakona o obligacionim odnosima, zaključio da tuženi nije u obavezi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 22.800 evra sa kamatom. Zatim, da je tužilac angažovao tuženog za zastupanje u krivičnom postupku koji se vodio pred Višim sudom u Novom Sadu, po punomoćju koje je tuženom dao brat tužioca uz dogovor da tuženi na ime ovih usluga primi jedan paušalno određen iznos za sve radnje koje bude preduzimao u toku istražnog postupka, kako bi na ovaj način vrednost zastupanja od strane advokata bila niža od one propisane advokatskom tarifom, s obzirom na to da se radilo o komplikovanom krivičnom delu i visoko zaprećenoj kazni propisanoj Krivičnim zakonikom, da pismeni sporazum o zastupanju nije sastavljen, nije sačinjena priznanica, već je isplata vršena po usmenom dogovoru, a da je tuženi zastupao tužioca u skladu sa pravilima struke, koncipirao odbranu tužioca, sastavljao podneske i pravne lekove, konsultovao se sa veštacima i koordinirao odbranu i za taj rad naplatio svoje usluge.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, je propisano, da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su Zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima Vrhovni kasacioni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije tužioca iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 23.09.2015. godine. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 2.700.000,00 dinara.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude na ime glavnog zahteva, očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić