Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešene primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog i od 22.09.2008. godine, raspoređen na radno mesto referent ..., a zatim po povratku sa bolovanja i bez izmene ugovorenih uslova rada obavljao je poslove referenta ... . Nakon donošenja nove Sistematizacije poslova kod tuženog od 10.08.2011. godine, ukinuta su radna mesta referent ... i referent ..., a sistematizovano novo radno mesto referent ... i .... i na to mesto raspoređena radnica BB. Tužiocu je najpre ponuđeno da obavlja poslove ... u organizacionoj jedinici ... i ..., što je tužilac odbio, pa kako je tuženi imao zaključen Sporazum o privremenom upućivanju zaposlenih na rad kod drugog poslodavca sa „Metalac posuđe“DOO, to je ponudio tužiocu izmenu ugovorenih uslova rada saglasno odredbi člana 171. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i privremeni premeštaj na rad kod drugog poslodavca. Tužilac je odbio da potpiše navedeni aneks, zbog čega mu je tuženi otkazao ugovor o radu, s pozivom na odredbu člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu.

S obzirom na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zakonito, imajući u vidu da je tuženi ispoštovao sve zakonom propisane obaveze prilikom donošenja rešenja, a s obzirom na to da novom sistematizacijom poslova nisu više bila predviđena radna mesta na kome je tužilac radio, ni ono na koje je bio raspoređen aneksom ugovora o radu, ni ono koje je obavljao bez aneksa, a da je tužilac odbio da bude premešten na drugo radno mesto u sindikalnoj i internet prodaji, kao i da privremeno bude upućen na rad kod drugog poslodavca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i reintegraciju.

Naime, odredbom člana 171. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005, 32/2013), propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi i izmenu ugovorenih uslova rada (aneks ugovora) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona. Odredbom člana 174. stav 1. istog zakona propisano je da zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda tuženi je prilikom otkaza ugovora o radu postupao u skladu sa citiranim odredbama člana 171. i 174. Zakona o radu. Zbog potreba propisa i organizacije rada, odnosno stupanja na snagu novog Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, te ukidanja radnih mesta na koja je tužilac radio i uvođenja novog radnog mesta na koje je raspoređena druga radnica, tuženi je ponudio tužiocu da zaključi aneks ugovora o radu i dostavio pismeno obaveštenje koje sadrži sve razloge propisane odredbom člana 172. Zakona o radu. Tužilac je odbio da potpiše navedeni aneks radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca, pa je u ovom slučaju pravilno tuženi poslodavac doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu.

Neosnovani su revizijski navodi da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, jer u aneksu broj .... nije navedena vrsta poslova koju bi tužilac eventualno obavljao kod drugog poslodavca, te da to mora da bude odgovarajući posao za koji je potrebna ista vrsta i stepen stručne spreme. Ovo iz razloga što je tužilac kao zaposleni imao mogućnost da i ako je nezadovoljan sadržinom ponude, istu prihvati i potpiše aneks i time zadrži pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost aneksa ugovora o radu, pa i iz ovih razloga koje sada ističe u reviziji, istovremeno ne izlažući se pravnoj posledici neprihvatanja ponude.

Takođe, tužilac u reviziji ne može da osporava raspored drugog zaposlenog, jer to ne utiče na njegov radno pravni status.

Kako se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, a ostali navodi revizije tiču se pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što ne može biti razlog za reviziju predviđenu odredbom člana 407. ZPP, to je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu revizijskih troškova, jer po ovom prvnom leku tužilac nije uspeo.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić