Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijenu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u drugostepenom postupku, parnične stranke su zaključile brak ...2003. godine tokom kojeg je rođeno njihovo dvoje dece, ćerka VV i sin GG. Tužilja je arhitektonski tehničar, zaposlena u ... i u vreme gradnje spornog stana ostvarivala je mesečnu zaradu u visini od oko 40.000,00 dinara. Tužilja je od svoje zarade plaćala zakupninu za stan u kom su živeli i račune za stan, a imala je i finansijsku podršku svojih roditelja u pogledu nabavke hrane, garderobe, igračaka za decu. Tužilja je vodila i kompletnu brigu o deci, kao i sve domaćinske poslove poput nabavljanja i pripremanja hrane, održavanja higijene stana i sl. Tuženi je ... koji je u vreme izgradnje stana ostvarivao zaradu od oko 40.000,00 dinara. Parnične stranke su 2010. godine odlučile da izgrade stan u potkrovlju iznad stana roditelja tuženog i iskoriste pravo na dogradnju. Stan je građen u dve faze i to tokom proleća i leta 2011. godine kada su izvedeni i završeni grubi građevinski radovi, stavljena PVC stolarija i stan je bio zatvoren, koji radovi su koštali oko 20.000 evra, s tim da je u izgradnju unet iznos od 12.000 evra koje je tužilja dobila na poklon od svog oca, dok je ostatak novca dao tuženi. Unutrašnji radovi obavljeni su tokom 2012. godine, kada se i tužilja lično angažovala u njima jer je to bila njena struka. 2012. godine sa štednih knjižica dece parničnih stranaka podignuti su celokupni iznosi koje je uplatila majka tuženog i to 05.11.2012. godine iznos od 2.193,50 evra i 04.12.2012. godine iznos od 3.485,74 evra i taj novac je upotrebljen za opremanje dečije sobe i ugradnju kuhinje. Za izgradnju predmetnog stana je potrošeno ukupno oko 45.000 evra. Parnične stranke su se sa decom uselile u predmetni stan početkom decembra 2012. godine. Zbog loših odnosa između parničnih stranaka koji su bili praćeni i fizičkim nasiljem od strane tuženog prema tužilji, krajem septembra 2013. godine tužilja je odlučila da prekine zajednicu života sa tuženim, te se prvo preselila u dečiju sobu i prestala da kuva, pegla, pere za tuženog, da bi se sa decom iz stana iselila ...2014. godine. Brak stranaka razveden je ...2015. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da predmetni stan predstavlja zajedničku imovinu stranaka, te da tuženi nije dokazao da je predmetni stan njegova posebna imovina u smislu člana 168. Porodičnog zakona, niti da je u njegovom sticanju učestvovao prihodima od svoje posebne imovine u smislu člana 180. stav 5. istog zakona, već da je ustanovljena zakonska pretpostavka da su suvlasnički udeli parničnih stranaka kao supružnika jednaki, zbog čega je, budući da je ranije donetom pravnosnažnom presudom već utvrđen tužiljin suvlasnički udeo od 1/8 predmetnog stana, usvojio tužbeni zahtev tužilje i utvrdio da je tužilja suvlasnik sa još 3/8 na predmetnom stanu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su predmetni stan parnične stranke zajednički stekle svojim radom u toku trajanja zajednice života u braku, i da su njihovi udeli u toj zajedničkoj imovini jednaki, te da je pravilnom primenom materijalnog prava drugostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužilje.

Navodima tuženog iznetim u reviziji se u suštini osporava ocena dokaza i primena pravila o teretu dokazivanja od strane drugostepenog suda, koji navodi su neosnovani. Po oceni ovog suda, drugostepeni sud je pravilnom primenom odredbe člana 8. ZPP presudu doneo po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka odlučio koje će činjenice da uzme kao dokazane, te pravilno primenio i pravila o teretu dokazivanja, u smislu odredaba članova 228.-231. ZPP.

S tim u vezi, neosnovano je ukazivanje tuženog da je tužilja priznala tokom postupka da je tuženom otac poklonio iznos od 15.000 evra za izgradnju predmetnog stana, budući da i po nalaženju ovog suda, činjenica da tužilja nije osporila da postoji mogućnost da je to tačno, se ne može se smatrati izričitim priznanjem te činjenice, te da ona kao takva ne podleže dokazivanju. Pritom, čak i da jeste tuženi u izgradnju stana uložio iznos od 15.000 evra koje mu je otac prethodno poklonio, u konkretnoj situaciji kada je među strankama nesporno da je za izgradnju stana potrošen iznos od 45.000 evra, da je otac tužilje dao iznos od 12.000 evra u svrhu izgradnje tog stana, a da je tužilja bila lično angažovana u drugoj fazi izgradnje stana, s obzirom na svoju profesiju, te da se sve vreme brinula o zajedničkoj deci, kao i o higijeni stana u kom su privatno živeli, i da je ona lično plaćala zakupninu za taj stan i troškove režija godinama, a da pozajmice koje radi izgradnje stana je preuzeo jedan supružnik, imaju zakonsku obavezu da vrate oba supružnika, po shvatanju ovog suda ne bi bio dovoljan da dovede do zaključka da je tuženi zbog tog iznosa stekao veći udeo u zajedničkoj imovini u odnosu na tužilju.

Pravilna je odluka drugostepenog suda o troškovima parničnog postupka.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić