Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Dušanka Macura Avramović, advokat iz ..., protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1617/19 od 12.09.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 03.09.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1617/19 od 12.09.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2483/18 od 17.10.2018. godine, stavom prvim izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe prema podnesku tužilaca od 19.09.2018. godine. Stavom drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocima na ime naknade zbog deposediranog zemljišta, katastarskih parcela .../..., ..../... upisane u LN ... KO ..., isplati ukupan iznos od 7.732.000,00 dinara i to AA, BB i ĐĐ iznos od po 1.933.000,00 dinara, VV, GG i DD iznos od po 644.333,33 dinara, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom počev od 04.09.2018. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome su tužioci tražili da na iznos dosuđen stavom prvim izreke tuženi isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 22.09.2008. godine do 04.09.2018. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocima naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 1.283.800,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1617/19 od 12.09.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 2483/18 od 17.10.2018. godine u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tužilaca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih razloga.

Tužioci su dali odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju tužioci su postavljenim tužbenim zahtevom tražili da se obaveže tuženi da tužiocima plati i to prvo, drugo i trećetužiocu iznos od po 1.933.000,00 dinara, a četvrto, peto i šesto tužiocu iznos od po 644.333,33 dinara na ime naknade štete zbog izvršene faktičke eksproprijacije katastarskih parcela čiji su tužioci vlasnici u određenim idealnim delovima.

U konkretnom slučaju tužioci nemaju svojstvo jedinstvenih suparničara u smislu odredbe člana 210. ZPP, već su obični suparničari. Kada više tužilaca jednom tužbom ostvaruje zahteve koji se ne zasnivaju na istom, već na istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu (formalno aktivno suparničarstvo), onda se dozvoljenost revizije ceni shodno članu 403. stav 2. ZPP u vezi člana 30. stav 2. ZPP, prema vrednosti zahteva svakog tužioca posebno. Imajući u vidu da je tužba podneta dana 22.09.2008. godine, a preinačena 19.09.2018. godine i da po tada važećem srednjem kursu NBS vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela u iznosu od 1.933.000,00 dinara predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 16.337,05 evra, koji iznos očigledno ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena u smislu odredbe člana 403. stav 3. i člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Odluka o zahtevu tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. ZPP. Troškovi tužilaca za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić