.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 179/2020
10.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, u parnici tužioca „SUPERLAB“ d.o.o. Beograd, ul. Milutina Milankovića br. 25, čiji je punomoćnik Đorđe Mara, advokat u ..., ul. ... br. .., protiv tuženog, „KENZAI GROUP“ d.o.o. Beograd, ul. Mike Alasa br. 34, čiji je punomoćnik Dejan Mudrinić, advokat u ..., ul. ... br. .., radi utvrđenja i duga, vrednost predmeta spora 2.028.905,35 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 499/19 od 03.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 499/19 od 03.10.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 5088/17 od 03.10.2019. godine utvrđeno je da je raskinut ugovor o prodaji i ugradnji podne obloge na objektu Superlab-a u Vrčinu, koji je zaključen između parničnih strana. Stavom II izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 2.028.905,35 dinara sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose od datuma dospelosti pa do isplate, dok je u stavu III izreke obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 384.528,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 499/19 od 03.10.2019. godine preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 5088/17 od 03.10.2018. godine i odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je raskinut Ugovor o prodaji i ugradnji podne obloge na objektu Superlab-a u Vrčinu, koji je zaključen između parničnih stranaka, kao i zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu plati iznos od 2.028.905,35 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i to: na iznos od 849.955,24 dinara, počev od 03.11.2008. godine, na iznos od 935.151,72 dinara počev od 08.01.2009. godine i na iznos od 143.798,39 dinara počev od 11.05.2009. godine, pa sve do isplate. Obavezan je tužilac da tuženom isplati iznos od 311.139,00 dinara, na ime naknade troškova prvostepenog postupka, kao i iznos od 182.778,00 dinara, na ime naknade troškova drugostepenog postupka.
Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju.
Tuženi je u odgovoru na reviziju osporio tačnost revizijskih navoda, kao i njihovu osnovanost, pa je predložio da se izjavljena revizija tužioca odbaci kao nedozvoljena, a troškove revizijskog postupka je opredeljeno tražio.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/2020) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema odredbi čl. 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) propisano je da ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona .
Prema odredbi člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je tužbu podneo 28.04.2014. godine. U tužbi je označio vrednost predmeta spora u iznosu od 2.028.905,35 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 17.533,01 EUR na dan podnošenja tužbe. Prvostepena presuda je doneta 03.10.2018. godine, a drugostepena presuda 03.10.2019. godine. U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) nije dozvoljena.
Bez uticaja je to što je drugostepeni sud odlukom koja se pobija revizijom preinačio prvostepenu presudu, jer se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) ne primenjuje u sporovima male vrednosti u kojima revizija nije dozvoljena zbog prirode spora.
Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Rešavajući o zahtevu tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da odgovor na reviziju nije bio nužan za odlučivanje o reviziji. Samim tim ni troškovi koji su nastali podnošenjem odgovora na reviziju ne predstavljaju nužne troškove koji bi se dosudili na teret tužioca. Zato je primenom člana 165. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
