Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 725/2020
27.05.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Ljubinka Antić, advokat iz …, protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Ristić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 927/19 od 09.05.2019. godine, u sednici održanoj dana 27.05.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene BB iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 927/19 od 09.05.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene BB iz ..., za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Bosilegradu P 741/18 od 13.09.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu solidarno sa VV i GG, oba iz ..., na ime naknade nematerijalne štete zbog zadobijenih povreda koje su mu nanete od strane VV dana 15.01.2008. godine plati: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 250.000,00 dinara; na ime pretrpljenog straha u iznosu od 400.000,00 dinara; na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti iznos od 700.000,00 dinara; sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na te iznose u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, počev od 13.09.2018. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 144.100,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 927/19 od 09.05.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Bosilegradu P 741/18 od 13.09.2018. godine i odlučeno tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog zadobijenih povreda koje su mu nanete od strane VV, dana 15.01.2008. godine, isplati i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova 250.000,00 dinara; na ime pretrpljenog straha 400.000,00 dinara; na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti 700.000,00 dinara; sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na te iznose, počev od 13.09.2018. godine, pa do isplate, koja obaveza tužene je solidarna sa obavezom utvrđenom presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Bosilegradu P 3121/13 od 17.04.2014. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 151.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...87/18), pa je našao da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, sin tužene VV i suprug tužene, a otac VV, GG, solidarno su obavezani, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Bosilegradu P 3121/13 od 17.04.2014. godine, da tužiocu naknade nematerijalnu štetu koju mu je pričinio VV, dana 15.01.2008. godine. Tom presudom, tuženi VV i GG, obavezani su da tužiocu solidarno isplate i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova 250.000,00 dinara; na ime pretrpljenog straha 400.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjene životne aktivnosti 700.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na te iznose, počev od 17.04.2014. godine, kao dana presuđenja pa do isplate. Tužiocu je naime, dana 15.01.2008. godine, sin tužene, VV, naneo tešku telesnu povredu u vidu ubodne rane leve očne duplje i lobanje, te nagnječenja mozga u levoj čeonoj temenoj regiji, u vreme kada su oba bili maloletni, a tokom igre u bilijar klubu. Zbog tog događaja, sinu tužene, VV je, rešenjem Višeg suda u Vranju Km br. 51/12 od 10.10.2012. godine, izrečena vaspitna mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva, zbog krivičnog dela teške telesne povrede iz člana 121. stav 2., u vezi člana 4. Krivičnog zakonika. Zbog zadobijenih povreda, tužiočeva životna aktivnost je umanjena u procentu od 80%, trpeo je fizičke bolove jakog intenziteta do prijema u bolnicu i pružanja medicinske pomoći, kao i narednih 3-5 dana, nakon čega je u vremenskom periodu od 3-4 meseca koliko traje lečenje takve povrede, trpeo stalne fizičke bolove srednjeg intenziteta, a potom fizičke bolove lakšeg i povremeno srednjeg intenziteta. U vreme povređivanja tužilac je trpeo strah veoma jakog intenziteta koji je trajao nekoliko minuta, potom sekundarni strah zbog zabrinutosti od mogućeg invaliditeta, u prvih šest dana jakog, a potom do kraja lečenja srednjeg intenziteta. Zbog iznenadne pojave šećerne bolesti prouzrokovane stresom i razvoja niza psihičkih poremećaja sa napredovanjem u okviru psiho organskog sindroma, tužilac je počeo da oseća i strah nedefinisanih kvaliteta, povremeno jačeg a povremeno umerenog i lakog stepena izraženosti, koji oblik straha tužilac oseća više godina unazad. Tužena nije dokazala da je predmetna šteta nastala bez njene krivice.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno, pobijanom odlukom, primenjeno materijalno pravo obavezivanjem tužene da tužiocu, solidarno sa VV i GG, naknadi nematerijalnu štetu koju je tužiocu prouzrokovao VV, dana 15.01.2008. godine, utvrđenu pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Bosilegradu P 3121/13 od 17.04.2014. godine.

Odredbom člana 165. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Solidarna odgovornost roditelja i deteta propisana je odredbom člana 166. istog Zakona tako što, ako pored roditelja odgovara za štetu i dete, njihova odgovornost je solidarna. Pošto je tužena majka VV, koji je tužiocu naneo tešku telesnu povredu zbog koje on ima umanjenu životnu aktivnost, trpeo je fizičke bolove i strah, sledi da je dužna da tužiocu predmetnu štetu naknadi, solidarno sa svojim sinom i njegovim ocem, u smislu citiranih odredbi Zakona.

Tužena revizijom ukazuje da nije ničim doprinela nastanku predmetne štete, odnosno da šteta nije nastala njenom krivicom jer ona nije bila u bilijar sali u vreme predmetnog događaja niti je „poslala svog sina da igra bilijar“. Ta činjenica je, međutim, bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je odgovornost tužene objektivna, a to znači da postoji bez obzira na krivicu. Osnov odgovornosti tužene je u propuštanju dužnog nadzora i vaspitanja svog sina VV, u smislu pretpostavljene krivice. Teret dokazivanja činjenice da je predmetna šteta nastala bez krivice tužene postojao je u smislu dokazivanja nepostojanja propusta u staranju i vaspitanju deteta, a tu činjenicu ona nije dokazala. Ovo posebno kada se ima u vidu da je i tužiljin suprug GG, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Bosilegradu P 3121/13 od 17.04.2014. godine, obavezan da tužiocu, solidarno sa svojim sinom VV, naknadi predmetnu štetu, a da su roditelji ravnopravni u vršenju roditeljskog prava shodno odredbi člana 7. stav 2. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluku o zahtevu tužene za naknadu troškova po reviziji, sadržanu u stavu drugom izreke ove presude, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 153. stav 1. i 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da tužena nije uspela u revizijskom postupku pa joj ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.