U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Senko Crnišanin, advokat iz ..., protiv tuženog „Sloboda“ DOO sa sedištem u Kruševcu, koga zastupa punomoćnik Miloš Bogdanović, advokat iz ..., radi vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4230/14 od 09.02.2015. godine, postupajući po Odluci Ustavnog suda Už 9122/2016 od 04.10.2019. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4230/14 od 09.02.2015. godine u usvajajućem delu stava trećeg i stava petog izreke.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4230/14 od 09.02.2015. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 455/13 od 28.05.2014. godine. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., pa je obavezan tužei „Sloboda“ DOO Novi Pazar da tužioca vrati na rad i na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti, u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Stavom trećim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete u visini izgubljene zarade za period od 04.09.2008. godine zaključno sa 20.11.2010. godine isplati pojedinačno označene iznose za svaki mesec, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, dok je za period od 21.11.2010. godine do 19.11.2012. godine tužbeni zahtev za naknadu štete u visini izgubljene zarade sa traženom zakonskom zateznom kamatom odbijen, kao neosnovana. Stavom četvrtim izreke odbačena je tužba u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi štetu u visini izgubljene zarade za period od 11.10.2007. godine do 03.09.2008. godine, sa traženom zakonskom zateznom kamatom. Stavom petim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da za tužioca uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 04.09.2008. godine do 20.11.2010. godine, na iznose dosuđene u trećem stavu izreke iste presude, dok je tužbeni zahtev u delu u kojem je tužilac tražio da se obaveže tuženi da na njegovo ime uplati doprinose za obavezano socijalno osiguranje za period od 11.10.2007. godine do 03.09.2008. godine i za period od 21.11.2010. godine do 19.11.2012. godine, odbijen kao neosnovan. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu do 295.200,00 dinara.

Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1014/2015 od 22.06.2016. godine odbijena je, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4230/14 od 09.02.2015. godine.

Odlukom Ustavnog suda Už 9122/2016 od 04.10.2019. godine usvojena je ustavna žalba Privrednog društva „Sloboda“ DOO Kruševac i utvrđeno da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1014/15 od 22. 06.2016. godine u delu koji se odnosi na pravnosnažnu odluku o tužbenom zahtevu za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena; poništena je presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1014/15 od 22.06.2016. godine, u delu koji se odnosi na pravnosnažnu odluku o tužbenom zahtevu za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza i određeno da isti sud u navedenom delu donese novu odluku o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4230/14 od 09.februara 2015. godine.

Ispitujući pobijanu presudu, u smilu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...87/20) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog i radio je na poslovima ... . Osporenim rešenjem tuženog broj .. od 01.12.2006. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 6. Zakona o radu, zbog zloupotrebe prava na odsustvo sa rada zbog privremene sprečenosti za rad. Rešenjem nadležne inspekcije rada od 01.02.2007. godine, tuženi je tužioca vratio na rad, a nakon toga je doneo novo rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 11.10.2007. godine, kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu. Tužilac je pokrenuo radne sporove za poništaj oba rešenja o otkazu ugovora o radu.

Postupak za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu broj .. od 11.10.2007. godine vođen je pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu P1 339/08. Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 246/10 od 15.09.2010. godine ukinuta je prvostepena presuda Osnovnog suda u Novom Pazarz P1 339/08 od 11.10.2007. godine, poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 11.10.2007. godine i odlučeno o ostalim zahtevima (za naknadu štete u visini izgubljene zarade i uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti za traženi period. Tužilac nije tražio prinudno izvršenje navedene presude radi vraćanja na rad kod tuženog.

U postupku u kome je odlučivano o zakonitosti rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu broj .. od 01.12.2006. godine, međupresudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 57/10 od 13.06.2011. godine poništeno je kao nezakonito osporeno rešenje tuženog. Tužilac je međupresudu primio 22.09.2011. godine, a podneskom od 21.12.2011. godine preinačio je tužbu tako što je umesto tražene supstitucije (paušalne naknade) tražio da sud obaveže tuženog da ga vrati na rad i isplati mu naknadu štete u visini izgubljene zarade u označenom iznosu, uz uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje Apelacioni sud u Kragujevcu je, nakon održane rasprave pred ovim sudom kao drugostepenim, doneo dana 09.02.2015. godine presudu Gž1 4230/14 kojim je, između ostalog, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu na ime naknade štete u visini izgubljene zarade za period od 04.09.2008. godine zaključno sa 20.11.2010. godine isplati pojedinačno označene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospeća svakog iznosa do isplate, dok je za period od 21.11.2010. godine do 19.11.2012. godine tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Na dosuđene iznose izgubljene zarade tuženi je obavezan (stavom 5. izreke) da za tužioca izvrši uplate doprinosa za socijalno osiguranje (penzijsko i invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti), dok je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev u delu uplate doprinosa na iznose za koje je tužbeni zahtev odbijen.

Na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo odlučujući o tužbenom zahtevu za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), propisano je da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je nezaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako to zaposleni zahteva, a u skladu sa stavom 2. istog člana tužilac ima pravo i na naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koje mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu, kao i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Pravilno je drugostepeni sud, imajući u vidu opredeljen tužbeni zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza za period od 11.10.2007. godine do 19.11.2012. godine, zaključio da tužilac ima pravo na naknadu štete u visini koju je opredelio prema iznosu poslednje zarade ostvarene u mesecu koji je prethodio mesecu u kome mu je otkazan ugovor o radu, jer tuženi u postupku nije predložio niti dostavio dokaze da bi tužilac, da je radio, ostvario zaradu u drugom iznosu od dosuđenog. Međutim, tužilac nema pravo na naknadu štete za ceo utuženi period, već samo za period od 04.09.2008. godine do 20.11.2010. godine, prema nespornoj visini dnevnice od 867,227 dinara, kao i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isti period. Za preostali traženi period je pravnosnažno presuđeno presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 246/10 od 15.09.2010. godine.

Suprotno navodima revizije, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je tužilac, u roku koji je kraći od 90 dana od dana kada je primio međupresudu Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 51/10 od 13.06.2011. godine preinačio tužbu tako što je umesto tražene supstitucije tražio da sud obaveže tuženog da tužioca vrati na rad i isplati mu naknadu štete u visini izgubljene zarade uz uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (tužilac je presudu primio 29.09.2011. godine a tužbu preinačio 21.12.2011. godine).

Tuženi u reviziji ukazuje i na pogrešnu ocenu apelacionog suda u pogledu prigovora litispendencije, ukazujući na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 203. Zakona o parničnom postupku. Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda pravilno je apelacioni sud cenio prigovor litispendecije, a razloge za odluku o tom prigovoru u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude u delu tužbenog zahteva za naknadu štete zbog nezakonitog otkaza, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi u postupku po reviziji nije uspeo pa nema pravo na troškove tog postupka, koje je tražio i opredelio u reviziji (u smislu člana 153. ZPP).

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija
Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić