.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 443/2020
12.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić, Danijele Nikolić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Denić, advokat u ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd - Filijale Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u presudi Višeg suda u Prokuplju Gž 998/18 od 05.09.2019. godine, na sednici veća održanoj 12.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
UKIDAJU SE rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gž 998/18 od 05.09.2019. godine i rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 1917/17 od 20.03.2018. godine i predemet vraća prvostepennom sudu na ponovni postupak u ukinutom delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 1917/17 od 20.03.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da u korist tužioca uplati doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje nadležnim fondovima za period od avgusta 2014. godine do februara 2015. godine, po stopama na dan uplate, na iznose osnovice koji su navedeni u izreci presude; stavom drugim izreke odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda; stavom trećim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 998/18 od 05.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom i drugom izreke; stavom drugim izreke odbijena je žalba tužioca i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude.
Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke pobijane presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...87/18), zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja vezanih za troškove postupka, s obzirom na to da postoji neujednačena sudska praksa po ovom pitanju. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući pobijanu odluku u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao je tuženu da u korist tužioca izvrši uplatu pripadajućih doprinosa. Međutim, i pored toga, prvostepeni sud je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka sa obrazloženjem da nije bilo neophodno da tužilac, povodom uplate pripadajućih doprinosa, vodi poseban postupak, već je iste mogao potraživati i u postupku za isplatu novčane naknade zbog nezaposlenosti.
Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca i potvrdio odluku o troškovima postupka, prihvatajući razloge prvostepenog suda u celini.
Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešan stav nižestepenih sudova u pogledu prava tužioca na naknadu troškova postupka.
Odredbom člana 153. stava 1. ZPP propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stavom 1. istog zakona da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice. Prema članu 156. ZPP tužilac će naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev u odgovoru na tužbu, odnosno na pripremnom ročištu, a ako se ono ne održava onda na glavnoj raspravi pre nego što se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, nižestepeni sudovi su pogrešno postupili kada su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh parničnih stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti. U ovom konkretnom slučaju, tuženi prilikom isplate novčane naknade nije izvršio isplatu pripadajućih doprinosa, zbog čega tužilac ima pravo da tužbom potražuje njihovu isplatu. Osim toga, tuženi je osporio tužbeni zahtev tužioca tokom postupka, u kom smislu tužiocu, koji je uspeo u sporu pripada pravo na naknadu svih troškova koji su bili potrebni za vođenje parnice.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 416. stava 2. u vezi člana 420. ZPP, ukinuo odluku o troškovima postupka i predemet u ukinutom delu vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
