Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 149/2019
23.12.2020. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Ustanova „Dečiji centar Niš“ iz Niša, čiji je punomoćnik Gordana Nožica, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 742/2018 od 30.08.2018. godine, u sednici održanoj 23.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 742/2018 od 30.08.2018. godine.
ODBIJAJU SE se zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom osnovnog suda u Nišu P1 3831/2016 od 14.12.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu Ugovora o radu tuženog broj .. od 16.09.2013. godine i da se tuženi obaveže da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto u skladu sa njenom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima i prizna joj sva prava na radu i po osnovu rada počev od 16.09.2013. godine, kao dana prestanka radnog odnosa pa do dana vraćanja na rad, te da joj naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškova parničnog postupka od 175.500 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 742/2018 od 30.08.2018. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na neodređeno vreme na osnovu Ugovora o radu br. .. od 14.08.2013. godine, koji je otkazan rešenjem tuženog br. .. od 16.09.2013. godine zbog učinjene povrede radne obaveze iz tačke 11. Ugovora o radu, na osnovu člana 179. stav 2. Zakona o radu. Tužilji je stavljeno na teret da je 28.08.2013. godine primila pisani nalog direktora da 28.08, 29.08. i 30.08.2013. godine vrši upis polaznika (dece uzrasta od 3 do 6 godina) u ..., kao i da u periodu od 02.09.2013. godine do 28.06.2014. godine radi sa polaznicima igraonice u ... u prostorijama koje koristi tuženi, što je tužilja odbila tražeći potpisivanje aneksa ugovora o radu. Tužilji je stavljeno na teret i da je 28.08.2013. godine, u prostorijama pravne službe tuženog vređala zaposlenu koordinatorku BB. Opisanim radnjama tužilja je izvršila povrede radnih obaveza: neblagovremeno, nemarno i nesavesno izvršavanje radnih obaveza, kao i nekorektno ponašanje prema zaposlenima i pretpostavljenima. U obrazloženju osporenog rešenja, tužilji je stavljeno na teret i nepoštovanje radne discipline u vidu kašnjenja na posao 29.08.2013. godine, a pre donošenja ovog rešenja tužilji su 03.09. i 04.09.2013. godine dostavljena upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kojima su navedene povrede koje se tužilji stavljaju na teret uz navođenje vremena, mesta i načina na koji su iste učinjene. Tužilja se pismeno izjasnila na navode iz dostavljenih upozorenja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je sporno rešenje zakonito, zato što postoji odgovornost tužilje za radnje koje su joj stavljene na teret, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, zbog čega je odbijen tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda odluka nižestepenih sudova je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom ili ugovorom o radu, a tačkom 3. istog člana propisano je da poslodavac zaposlenom može da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Tačkom 11. Ugovora o radu broj .. od 14.08.2013. godine, propisano je da poslodavac može, shodno odredbi člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, otkazati ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini, između ostalih, i povrede radne obaveze u vidu neblagovremenog, nemarnog i nesavesnog izvršavanja radnih zadataka (alineja 2), odbijanje zaposlenog da obavlja poslove na kojima radi (alineja 3), kao i nekorektno ponašanje prema zaposlenima i pretpostavljenima (alineja 11). Ista tačka ugovora (stav drugi) propisuje i nepoštovanje radne discipline kao osnov za otkaz ugovora o radu, u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, u slučaju neopravdanog zakašnjenja na posao, ili napuštanje posla pre završetka radnog vremena (alineja 2).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužilje utvrđenim u spornom rešenju, stekla obeležja povrede radne obaveze iz tačke 11. Ugovora o radu broj .. od 14.08.2013. godine, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu. U postupku pred nižestepenim sudovima je utvrđeno da je tužilja odbila da postupi po pisanom nalogu direktora tuženog koji je donet radi realizacije usvojenog rasporeda poslova, a nakon što tužilja nije postupila po više izdatih usmenih naloga, kao i da je iskazala nekorektno ponašanje prema zaposlenoj BB. Imajući u vidu činjenicu da je utvrđeno da tuženi svoju delatnost obavlja na teritoriji grada Niša, u sedištu i isturenim odeljenjima u sklopu jednog organizacionog dela, kao i da je tužilja dobila nalog da obavlja poslove svog radnog mesta na teritoriji grada Niša, u okviru Ustanove “Dečiji centar Niš” koji na teritoriji grada ima više isturenih odeljenja ali predstavlja jedan organizacioni deo, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da tuženi kao poslodavac nije bio u obavezi da sa tužiljom zaključuje aneks ugovora o radu, pa odbijanje tužilje da postupi po pisanom nalogu direktora tuženog predstavlja povredu radne obaveze. Takođe, tužilja je učinila povredu radne obaveze – nekorektno ponašanje prema zaposlenima i pretpostavljenima na taj način štp je uputila uvredljive reči zaposlenoj BB (na način i u vreme kako je to u pobijanom rešenju obrazloženo). Tužilji su dostavljena upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u kojima su navedene povrede koje se tužilji stavljaju na teret, uz navođenje vremena, mesta i načina na koji su iste učinjene, a tužilja se pismeno izjasnila na navode iz dostavljenih upozorenja. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.Imajući u vidu da postupak otkaza od strane poslodavca sprovden u zakonitom postupku, pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, te da se tuženi obaveže da tužilju vrati na rad na osnovu člana 191. stav 2. Zakona o radu.

Primenom člana 414. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, a obrazlaganjem se ne bi postiglo novo niti ujednačenije tumačenje prava.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu drugom izreke, doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi članova 153. i 154. Zakona o parničnom postupku. Revizija tužilje je odbijena, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku, a troškovi odgovora tuženog na reviziju tužilje, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ovog postupka.

Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić