Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tužilac u reviziji posebno ne navodi postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz stava drugog označenog člana, koje su zakonom (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP) predviđene kao razlog za ovaj vanredni pravni lek, niti ukazuje na postojanje bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom. Revizijskim navodima o nedostacima zbog kojih se pobijana presuda ne može ispitati (protivrečnost datih razloga) ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zbog koje se revizija ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, optužnicom od 14.06.2013. godine optuženom BB stavljeno je na teret da je 18.02.2013. godine umišljajno pokušao da tužioca liši života, čime je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi sa članom 30. KZ. Tužilac se u pokrenutom krivičnom postupku pridružio krivičnom gonjenju optuženog, ali nije istakao određeni imovinsko- pravni zahtev. Optuženi se nalazio u pritvoru od 18.03.2013. godine - dana lišenja slobode, do 07.08.2013. godine - dana kada mu je pritvor ukinut. Nakon održanog pripremnog ročišta u krivičnom postupku, optuženi nije pristupio na šest od ukupno sedam zakazanih glavnih pretresa. Rešenjem krivičnog suda K 483/13 - Kv 493/16 od 25.02.2016. godine optuženom je ponovo određen pritvor. Na zahtev tužioca utvrđeno je da mu je u krivičnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Poseban postupak za naknadu štete nastale povredom tog prava tužilac nije pokretao. Krivični postupak je obustavljen rešenjem K 483/13 od 28.04.2016. godine, zbog smrti optuženog.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Podnetom tužbom tužilac traži naknadu nematerijalne i materijalne štete koju mu je, nanošenjem telesnih povreda prilikom pokušaja ubistva, prouzrokovao štetnik, sada pokojni BB. Tužilac naknadu ove štete potražuje od tužene Republike Srbije, po osnovu njene odgovornosti za rad sudova, jer smatra da je nezakonitim i nepravilnim radom suda u krivičnom postupku protiv optuženog BB onemogućen da ostvari pravo na naknadu štete od odgovornog lica ili njegovih naslednika.

Odredbom člana 35. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ, imalac javnog ovlašćenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. Prema članu 6. Zakona o sudijama, za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

Nezakonitim radom smatra se postupanje suprotno zakonu, drugom propisu ili opštem aktu, odnosno propuštanje da se zakon, drugi propis ili opšti akt primeni. Nepravilni rad je činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom i propisanom načinu obavljanja delatnosti, koje šteti pravu ili interesima trećih lica. Između nastale štete i nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa mora postojati uzročno- posledična veza, odnosno šteta mora biti posledica nezakonitog ili nepravilnog rada organa.

Štetu koju tužilac potražuje u ovom sporu nije prouzrokovao sud koji je postupao u krivičnom postupku. Tu štetu - duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, strah i fizičke bolove odnosno materijalnu štetu - troškove lečenja, prouzrokovao je štetnik BB kojem je stavljeno na teret da je na taj način pokušao da izvrši krivično delo ubistva tužioca. Okolnost da krivični postupak nije okončan u razumnom roku, po tvrdnji tužioca zbog propusta krivičnog suda da primeni sva zakonom predviđena sredstva kako bi obezbedio prisustvo optuženog na glavnom pretresu i obustava krivičnog postupka zbog smrti optuženog, nisu uzročno povezane sa nastalom štetom niti su onemogućile tužioca da ostvari pravo na naknadu štete.

Pokrenuti krivični postupak, u kojem tužilac inače nije ni istakao određeni imovinsko-pravni zahtev, nije predstavljao smetnju da se pokrene parnični postupak za naknadu štete. Građansko-pravna odgovornost za štetu je šira od krivično-pravne odgovornosti, tako da postojanje krivičnog dela i odgovornosti njegovog učinioca, utvrđene pravnosnažnom osuđujućom presudom, nisu uslov bez kojeg se ne može ostvariti pravo na naknadu štete. Ni okolnost da je krivični postupak obustavljen ne predstavlja smetnju da se naknada štete ostvari od naslednika štetnika. Odredbom člana 204. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. Međutim, obaveza naknade štete (nematerijalne i materijalne) odgovornog lica prelazi na njegove naslednike kao deo (pasiva) njegove zaostavštine.

Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revizije kojima tužilac istrajava na pravnom stavu da je propustom krivičnog suda, koji nije odredio pritvor tuženom ni primenio druge mere za okončanje krivičnog postupka u razumnom roku, prouzrokovana tražena šteta i da je onemogućen da ostvari pravo na naknadu te štete koju je pretrpeo radnjama optuženog.

S`toga je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić