.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 460/2020
03.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Enisa Gicić advokat iz ..., protiv tuženog A.D. „Sloga IGM“ Novi Pazar, čiji je punomoćnik Aladin Šemović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1307/19 od 05.11.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 03.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1307/19 od 05.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 242/18 od 12.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete, za period od 01.07.2014. godine do 31.10.2017. godine, isplati ukupan iznos od 539.576,00 dinara i to za svaki mesec iznos neto minimalne zarade sa zakonskom zateznom kamatom kako je to označeno u stavu prvom izreke, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da na ime tužioca izvrši uplatu doprinosa za PIO za jun mesec 2014. godine, i to na teret zaposlenog iznos od 5.149,87 dinara i na teret poslodavca iznos od 4.632,30 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude pod pretnjom izvršenja. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za veće potraživanje od dosuđenog stavom drugim izreke, kako je to označeno u stavu trećem. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1307/19 od 05.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 242/18 od 12.02.2019. godine u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv navedene drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi sa članom 403. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3. ZPP.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Odredbama glave XXIX Zakona o parničnom postupku propisana su posebna pravila za postupak u parnicama iz radnih odnosa, dok se ostale odredbe ZPP primenjuju kada odredbom ove glave nije drugačije određeno.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko-pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je dana 24.07.2014. godine, a kao vrednost spora označen je iznos od 290.000,00 dinara.
Podneskom od 20.11.2017. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 539.576,00 dinara, o kome je odlučeno prvostepenom presudom donetom dana 12.02.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 539.576,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe.
U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP, jer je predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tužioca nije dozvljena.
Sa iznetih razloga, primenom odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
