Pravnosnažnim rešenjem u konkretnom slučaju odbačena je tužiočeva tužba u ovom predmetu zbog toga što nižestepeni sudovi nalaze da je tužilac u konkretnom slučaju, s obzirom da je kao zlostavljač označen profesor koji je šef katedre na kojoj je tužilac bio profesor, a koji nije ovlašćen da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornosti tužioca po osnovu rada na osnovu člana 13. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ broj 36/2010) bio dužan da pre pokretanja sudskog postupka pokrene tzv. postupak interne zaštite odnosno da poslodavcu podnese obrazloženi zahtev za pokretanje postupka za zaštitu zlostavljanja pa s obzirom da on to nije uradio već se neposredno obratio sudu, tužba je nedozvoljena pa je kao takva i odbačena.

Pravilno nalaže nižestepeni sudovi da je osnovno pitanje od koga zavisi da li na strani zaposlenog postoji obaveza da pokrene postupak interne zaštite po članu 13. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu pre podnošenja tužbe sudu ili može odmah da se obrati sudu po članu 14. istog zakona je da li se za zlostavljanje na radu tereti odgovorno lice ili ne. U konkretnom slučaju, za zlostavljanje na radu se tereti šef katedre pri čemu ga tužilac smatra odgovornim licem, a nižestepeni sudovi nalaze da on to nije, s tim što se nižestepeni sudovi pozivaju na odredbe Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Službeni glasnik RS“ broj 97/08) koji u članu 5. stav 1. tačka 2. odgovorno lice definiše kao fizičko lice kome je pravno ili faktički poveren određeni krug poslova u pravnom licu kao i lice koje je ovlašćeno odnosno za koje se može smatrati da je ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu ima za predmet kako je definisano članom 1. zabranu zlostavljanja na radu i u vezi sa radom, mere za sprečavanje zlostavljanja ili unapređenja odnosa na radu, postupak zaštite lica izloženih zlostavljanjem na radu i u vezi sa radom i druga pitanja od značaja za sprečavanje i zaštitu od zlostavljanja na radu i u vezi sa radom. Dakle, taj zakon se odnosi isključivo na rad ili nešto što je u vezi sa radom. Otuda se na konkretan slučaj ne može primenjivati pojam odgovornog lica iz Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivična dela jer pojmove koje taj zakon definiše treba tumačiti u vezi sa ciljem tog zakona koji je propisan članom 1. istog po kome tim zakonom se uređuju uslovi odgovornosti pravnih lica za krivična dela, krivične sankcije koje se mogu izreći pravnim licima i pravila postupka u kojima se odlučuje o odgovornosti pravnih lica, izricanju krivičnih sankcija odnosno donošenje odluka o rehabilitaciji, prestanku mera bezbednosti ili pravne posledice osude i izvršenju sudskih odluka. To znači da se pojam odgovornog lica mora tumačiti u skladu sa propisima koji regulišu rad i radne odnose odnosno u konkretnom slučaju u skladu sa odredbama Zakona o radu koji se po članu 89. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“ br. 88/2017... 27/2018) primenjuje u ovom slučaju, osim ako je tim zakonom drugačije uređeno. Taj zakon u stavu 2. istog člana propisuje da o pojedinačnim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih na visokoj školskoj ustanovi odlučuje organ poslovođenja te ustanove, što je po statutu u konkretnom slučaju dekan fakulteta. Organ poslovođenja je praktično izjednačen sa nadležnim organom kod poslodavca iz člana 192. stav 1. Zakona o radu. Sve navedeno znači da se pod odgovornim licem u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir lice koje odlučuje o pravima i obavezama zaposlenog u vezi sa radom i radnim odnosima a to u konkretnom slučaju nije šef katedre kako to pravilno nalaze i nižestepeni sudovi. S obzirom da se predlogom za posebnu reviziju ne ukazuje na drugačije odluke sudova po istom pitanju, a da nisu ispunjeni ni ostali uslovi iz člana 404. ZPP za prihvatanje ove revizije i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu u članu 29. stav 5. je propisano da ako tim zakonom nisu predviđena posebna pravila u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, pa pošto se ovde ne radi o sporu iz člana 441. ZPP, revizija je odbačena na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić