U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Deretić, advokat iz ..., protiv tuženog Instituta za virusologiju, vakcine i serume ''Torlak'', sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Strahinja Stojković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1144/19 od 01.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 16.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1144/19 od 01.08.2019. godine, u stavu prvom izreke.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 570/15 od 19.11.2018. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku tužilje od 15.08.2018. godine. Stavom drugim izreke poništeno je, kao nezakonito, rešenje tuženog br. .../... od 19.11.2015. godine i obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji, na ime izgubljene zarade usled nezakonitog otkaza, za period od 20. novembra 2015. godine zaključno sa avgustom 2018. godine, isplati iznos od 1.832.467,14 dinara, odnosno određene novčane iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužilji uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 19.11.2015. godine do 31.08.2018. godine i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, obračunate na iznos izgubljene zarade dosuđene ovom presudom, po stopama važećim na dan uplate. Stavom petim izreke obavezan je tuženi da tužilji, na ime jubilarne nagrade, isplati iznos od 106.144,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2016. godine do isplate. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 294.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1144/19 od 01.08.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i petom izreke Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima trećem, četvrtom i šestom izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu, u pravnosnažnom delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti, u smislu člana 407. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu .. u Odseku za ... . Pobijanim rešenjem otkazan joj je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom, uz isplatu otpremnine u iznosu od 502.417,70 dinara.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 10.11.2015. godine, smanjen je broj izvršilaca na radnom mestu ..., u Odseku za ..., na kome je tužilja radila, sa 8 na 4 izvršioca, usled čega je pobijanim rešenjem tužilji preostao radni odnos, jer je prestala potreba za njenim radom, a tuženi nije mogao da joj obezbedi neku od mera zapošljavanja.

Na osnovu odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi i sistemu AP Vojvodine i sistemu lokalnih samouprava za 2015.godinu od 08.12.2015. godine kod tuženog je ograničen broj zaposlenih na neodređeno vreme na 257. U periodu od 04.11.2015. godine do 25.11.2015. godine prestao je radni odnos za 24 od ukupno 273 zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme, pa s obzirom na broj zaposlenih kojima je prestao radni odnos nije donet Program rešavanja viška zaposlenih.

Mesečni iznosi izgubljene zarade za sporni period utvrđeni su iz izveštaja zarade uporednog radnika BB, zaposlene na istom radnom mestu na kome je tužilja radila, a visina jubilarne nagrade za ... godina radnog staža koju bi tužilja ostvarila na dan 28.01.2016. godine utvrđena je iz obračuna tuženog.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi, najpre, primenom člana 199. ZPP dozvolili preinačenje tužbe i primenom materijalnog prava iz članova 179. stav 5. tačka 1, 191. stav 1. i 120. Zakona o radu, ocenili da je osnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanje tužilje na rad i isplatu jubilarne nagrade. Ovo zbog toga što iz obrazloženja pobijanog rešenja proizlazi da je tužilji otkazan ugovor o radu zbog smanjenja broja izvršilaca na poslovima na kojima je tužilja radila, ali se ne može utvrditi usled kojih kriterijuma u odnosu na ostale zaposlene je tužilji otkazan ugovor o radu. Okolnost što poslodavac u konkretnom slučaju nije bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, ne oslobađa poslodavca obaveze da utvrdi i primeni kriterijume i da u obrazloženju odluke o otkazu ugovora o radu navede razloge koji su ga opredelili da u slučaju smanjenja broja izvršilaca otkaže ugovor o radu određenim zaposlenima. Kako je posledica poništaja nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa zaposlenog restitucija prava zaposlenih, pravilna je odluka kojom je obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i naknadi joj štetu u visini jubilarne nagrade za ... godina radnog staža kod tuženog, koji bi tužilja ostvarila da je u utuženom periodu radila kod tuženog.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, ... 74/2014), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Zakon o radu ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji se u tom slučaju primenjuje i određuje prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba.

Program rešavanja viška zaposlenih, poslodavac je dužan da donese kada se stekne neki od uslova iz člana 153. ovog zakona, u zavisnosti od broja zaposlenih koji predstavljaju višak u odnosu na ukupan broja zaposlenih. Međutim, čak i u situaciji kada poslodavac nije u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, kao u konkretnom slučaju, to mu ne daje pravo da bez određenog kriterijuma sam odluči koji zaposleni predstavljaju višak, već naprotiv, razlozi za prestanak potrebe za radom zaposlenog moraju biti objektivni i opravdani.

Saglasno navedenom, zakon razlikuje dve situacije, jednu kada zbog nastalih promena dođe do ukidanja određenih službi ili radnih mesta i prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili kada dođe do smanjenja obima posla i time do smanjenog broja izvršilaca na određenim poslovima.

U slučaju ukidanja radnog mesta osnovni uslov za otkaz ugovora o radu zaposlenom višku je da poslodavac nema mogućnosti da ga rasporedi na druge poslove koji odgovraju njegovoj stručnoj spremi.

U slučaju, da dođe do smanjenog broja izvršilaca na određenom poslu, kao u konkretom slučaju, potrebno je da se izvrši izbor zaposlenih koji su višak i za čijim radom prestaje potreba.

Kada se određeni poslovi obavljaju od strane više izvršilaca u skladu sa postojećom sistematizacijom, smanjenje njihovog broja novom sistematizacijom i utvrđivanje viška zaposlenih odnosno određivanje zaposlenog kome radni odnos prestaje mora da bude izvršeno na osnovu određenog kriterijuma koji isključuje svaku proizvoljnost, voluntarizam i diskriminaciju. Za postojanje i opravdanost ovog zakonskog razloga prestanka radnog odnosa i otkaza ugovora o radu zaposlenom od strane i na inicijativu poslodavca mora da postoje stvarne i objektivne okolnosti, odnosno poslodavac nema diskreciono pravo da bez određenog kriterijuma sam odluči koji zaposleni predstavljaju višak, već naprotiv, određivanje lica koja predstavljaju višak od više izvršilaca na istom radnom mestu, bez primene kriterijuma, takvu odluku čini nezakonitom.

U konkretnom slučaju Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 10.11.2015. godine smanjen je broj izvršilaca na radnom mestu ..., u Odseku za ..., na kome je tužilja radila, tako što je od predviđenih osmoro izvršilaca na tom radnom mestu ostalo četvoro zaposlenih.

U takvoj situaciji tuženi je morao da primeni kriterijume na osnovu kojih bi utvrdio ko od zaposlenih predstavlja višak i tek u situaciji kada bi primenom kriterijuma tužilja mogla biti oglašena viškom zaposlenih, a tuženi ne bi mogao da je rasporedi na druge odgovarajuće poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi, tuženi bi mogao doneti rešenje o prestanku radnog odnosa po ovom osnovu. Drugačije postupanje, odnosno otkaz bez navođenja kriterijuma koji su primenjeni i na osnovu kojih je utvrđeno ko od više zaposlenih predstavlja višak, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim, zbog čega je tuženi posledično u obavezi da tužilju vrati na rad.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilji ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, zbog čega je, primenom člana 165. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u stavu prvom izreke pobijane presude propušteno da se navede naziv prvostepenog suda čija je presuda potvrđena, ali je ocenio da se radi o očiglednoj omašci u pisanju, koju drugostepeni sud može ispraviti posebnim rešenjem, primenom člana 362. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić