U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Nebojša Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „BB“, sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Suzana Vasiljević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1249/2019 od 15.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 07.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1249/2019 od 15.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 56/18 od 18.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi, kao nezakonita, odluka tuženog broj .. od 14.04.2016. godine, kojom je tužilji otkazan ugovor o radu br. .., zaključen sa tuženim 14.08.2000. godine sa aneksima ugovora od 01.06.2013. godine i 16.04.2015. godine i da se tuženi obaveže da tužilju vrati na poslove i radne zadatke koje je obavljala pre nezakonitog prestanka radnog odnosa (higijeničar perač posuđa). Stavom drugim izreke, naloženo je tužilji da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1249/2019 od 15.01.2020. godine, prvostepena presuda je ukinuta i presuđeno je tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se poništi, kao nezakonita, odluka tuženog broj .. od 14.04.2016. godine, kojom je tužilji otkazan ugovor o radu br. .., zaključen sa tuženim 14.08.2000. godine sa aneksima ugovora od 01.06.2013. godine i 16.04.2015. godine i da se tuženi obaveže da tužilju vrati na poslove i radne zadatke koje je obavljala pre nezakonitog prestanka radnog odnosa (higijeničar perač posuđa) i obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 81.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navode u reviziji kojima se ukazuje da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12, ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovog razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, utvrđenom u postupku pred prvostepenim sudom i nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom, tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 14.08.2000. godine, na poslovima vešerke, a aneksom ugovora o radu od 16.04.2015. godine raspoređena je na radno mesto higijeničar - perač laboratorijskog posuđa. Tuženi je 08.02.2016. godine doneo Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, koji je stupio na snagu 16.02.2016. godine, prema kojem je smanjen broj izvršilaca na radnom mestu spremačice-higijeničara sa sedam na pet. Na ovaj Pravilnik Ministarstvo zdravlja je dalo saglasnost 08.02.2016. godine. Dana 17.02.2016. godine tuženi je doneo Odluku o obrazovanju komisije za vrednovanje, bodovanje i utvrđivanje rang liste zaposlenih za čijim radom je prestala potreba u postupku racionalizacije broja zaposlenih, radi usklađivanja broja zaposlenih sa maksimalnim brojem zaposlenih određenim Odlukom Vlade Republike Srbije. Zapisnikom komisije od 18.02.2016. godine utvrđeni su dokazi koje zaposleni treba da dostave, prema kriterijumima za bodovanje utvrđenim Odlukom o kriterijumima za utvrđivanje zaposlenih nemedicinskih radnika kod tuženog, za čijim radom je prestala potreba, a 24.02.2016. godine tuženi je objavio spisak imena izvršilaca po radnim mestima, za koje je bilo potrebno da se izvrši vrednovanje i bodovanje, među kojima je bila i tužilja. Komisija je izvršila bodovanje zaposlenih, primenom propisanih kriterijuma: primanja po članu domaćinstva, dužina efektivnog staža osiguranja, zdravstveno stanje zaposlenih i članova njegove uže porodice, broj dece do 26 godina starosti prema kojima zaposleni ima obavezu izdržavanja i uslovi rada. Prema zapisniku sa sednice komisije od 08.04.2016. godine, tužilja je prema dostavljenim dokazima rangirana na petom mestu sa 36 bodova (po osnovu primanja po članu domaćinstava - 20 bodova, po osnovu dužine efektivnog staža -11 bodova i po osnovu jednog deteta na školovanju -5 bodova). Na rang listu tužilja je izjavila prigovor, koji je odlukom tuženog od 13.04.2016. godine odbijen, kao neosnovan. Novim zapisnikom Komisije od 13.04.2016. godine rangirana je i zaposlena BB, sa ukupno 35,125 bodova, a tužilji je broj bodova umanjen sa 36 na 16, jer je u ponovnom postupku provere dostavljene dokumentacije utvrđeno da tužilja nije dostavila sve potrebne dokaze o prosečnom primanju po članu domaćinstva, a da po pitanju broja članova domaćinstva nije dostavila validne dokaze. Na taj način tužilja je rangirana na poslednjem mestu nove rang liste. Rešenjem tuženog od 14.04.2016. godine tužilji je primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za radom usled ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14) i ocenio da tužbeni zahtev nije osnovan.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Tuženi je u postupku sprovođenja racionalizacije broja zaposlenih, u skladu sa Zakonom o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova od 08.02.2016. godine, prema kojem je broj izvršilaca na radnom mestu spremačica-higijeničar sa sedam izvršilaca smanjen na pet izvršilaca. Kako se u sprovedenoj anketi među zaposlenima koji rade na poslovima na kojima postoji potreba smanjenja broja izvršilaca, ni jedan od zaposlenih na radnom mestu na kojem je radila tužilja nije izjasnio za sporazumni prestanak radnog odnosa, tuženi je sproveo postupak bodovanja šest zaposlenih primenom propisanih kriterijuma (BB nije bodovana, jer joj kao samohranoj majci nije mogao prestati radni odnos bez njene saglasnosti, a koju nije dala), u kom postupku je najpre utvrđena rang lista 08.04.2016. godine, prema kojoj je tužilja sa 36 bodova rangirana na petom mestu. U ponovnom postupku bodovanja svih sedam izvršilaca, kada su uzeti su u obzir i kriterijumi u odnosu na BB, tužilja je sa 16 bodova rangirana na sedmom mestu.

Kod takvog stanja stvari, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito. Tuženi nije proizvoljno smanjio broj izvršilaca na radnom mestu tužilje niti na taj način utvrdio višak zaposlenih kojima prestaje radni odnos, među kojima je i tužilja, već je na radnom mestu tužilje smanjen broj izvršilaca donošenjem Pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, u skladu sa članom 24. Zakona o radu i članom 13. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, a pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa je doneto u zakonito sprovedenom postupku utvrđivanja viška zaposlenih, u kojem su primenjeni kriterijumi prilikom ocenjivanja zaposlenih. Tuženi je u obrazloženju pobijanog rešenja naveo koji su konkretni razlozi zbog kojih je tužilja proglašena tehnološkim viškom, odnosno koji su kriterijumi bili primenjeni pri odlučivanju ko će od više zaposlenih na istom radnom mestu biti proglašen tehnološkim viškom, i ocenio da nema mogućnosti da se tužilja kao višak zaposlenih rasporedi na druge poslove koji odgovraju njenoj stručnoj spremi.

Sa druge strane, tužilja nije dokazala da je nezakonito srovedena procedura donošenja pobijanog rešenja, niti da joj primenom kriterijuma pripada veći broj bodova od onih koji su joj utvrđeni prvobitnom rang listom (prema kojoj je bodovana sa 36 bodova) u odnosu na ostale zaposlene na istom radnom mestu. Iz toga razloga je bez uticaja na pravilnost pobijanog rešenja navod revizije da joj nije omogućeno izjavljivanje prigovora na konačnu rang listu (prema kojoj je bodovana sa 16 bodova), jer je u postupku pred sudom na njoj bio teret dokazivanja činjenica koje bi je po propisanim kriterijumima rangirale na neko od pet mesta na rang listi zaposlenih za čijim radom usled smanjenja broj izvršilaca nije prestala potreba, što tužilja u konkretnom slučaju nije dokazala.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić