Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 350/2020
27.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca JKP „Toplana“ iz Leskovca, čiji je punomoćnik Stojan Takić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Marjanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1195/19 od 28.05.2019. godine, u sednici održanoj 27.02.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1195/19 od 28.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 1195/19 od 28.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 5/16 od 16.01.2019. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu, na ime duga za pružene komunalne usluge, odnosno usluge grejanja po računu broj .../... za period od marta 2011. godine do januara 2012. godine, isplati iznos od 140.491,00 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2012. godine do isplate. U drugom stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 142.410,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1195/19 od 28.05.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocu, na ime duga za pružene komunalne usluge, odnosno usluge grejanja po računu broj .../..., za period od marta 2011. do januara 2012. godine, isplati iznos od 140.491.00 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.03.2012. godine do isplate. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 91.500,00 dinara.
Dopunskim rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 1195/19 od 05.09.2019. godine, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka, pored iznosa od 91.500,00 dinara, na koje je obavezana presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 1195/19 od 28.05.2019. godine, isplati još i iznos od 25.218,00 dinara. U drugom stavu izreke, odbijen je tužiočev zahtev kojim je tražio da se tužena obaveže na plaćanje troškova postupka za sudske takse za žalbu i drugostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.
Prema članu 404. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, budući da je sporno pravno pitanje vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Kako je revizija usmerena na razrešenje konkretnog spora u kojoj se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Naime, odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovima u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 dinara po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome je postupak pokrenut 04.05.2012. godine, a da vrednost predmeta spora iznosi 140.491,00 dinar, odnosno da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, to znači da se radi o sporu male vrednosti, pa je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda, ali nalazi da nema mesta primeni odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Naime, navedena odredba može se primeniti samo kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog vanrednog pravnog leka, prema vrednosti spora, odnosno u slučaju kada se radi o reviziji izjavljenoj protiv pravnosnažne presude u kojoj je pobijani deo pravnosnažne presude ili označena vrednost predmeta spora ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP), određeno da revizija nije dozvoljena, kao što je to slučaj kada se revizijom pobija odluka o troškovima postupka ili kamati kao sporednim potraživanjima, odluka u sporovima male vrednosti i parnicama zbog smetanja državine ili ako je posebnim zakonom propisano da revizija protiv odluke u toj vrsti sporova nije dozvoljena. Kako je u konkretnom slučaju preinačena prvostepena odluka u sporu male vrednosti u kojoj je posebnom odredbom Zakona o parničnom postupku određeno da revizija nije dozvoljena, to nema mesta primeni opšte odredbe iz člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP o dozvoljenosti revizije u slučaju preinačenja.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić