.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4125/2020
28.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Krstić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3075/19 od 27.05.2020. godine, u sednici održanoj 28.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 3075/19 od 27.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 175/19 od 01.10.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud obaveže tuženu da joj na ime naknade imovinske štete, izazavane povredom prava na suđenje u razumnom roku, u predmetu Opštinskog, sada Osnovnog suda u Vranju I 747/17, ranije I 415/09, isplati neisplaćene zarade za period od 01.09.2001. godine do 31.03.2002. godine, neisplaćen regres za 2002. godinu, troškove parničnog postupka i troškove izvršenja, u novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno, dok se deo tužbenog zahteva kojim je tužilja tražila zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos troškova izvršnog postupka za period od 04.03.2009. godine do 23.05.2019. godine, odbija kao neosnovan. Obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 3075/19 od 27.05.2020. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda, u usvajajućem delu stava prvog izreke za glavni dug na ime razlike zarade u iznosu od 15.184,20 dinara, neisplaćenog regresa u iznosu od 12.629,00 dinara i zakonsku zateznu kamatu na navedene iznose, kao i u stavu drugom izreke, u odnosu na troškove parničnog postupka. Preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke za troškove parničnog i izvršnog postupka, tako što se obavezuje tužena da tužilji na ime naknade imovinske štete izazavane povredom prava na suđenje u razumnom roku, isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 10.612,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.07.2004. godine do isplate i na ime troškova izvršnog postupka iznos od 3.922,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 24.05.2019. godine do isplate, dok se odbija tužbeni zahtev tužilje za isplatu većeg iznosa od priznatog iznosa na ime troškova parničnog postupka, kao i za kamatu na odbijeni iznos i za isplatu većeg iznosa od priznatog na ime troškova izvršnog postupka sa kamatom na ovaj iznos. Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18), propisano je da posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu članu 404. stav 1. ZPP. Nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. U ovoj vrsti spora odluka o tužbenom zahtevu zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom predmetu. S tim u vezi, bez značaja je ukazivanje u reviziji na drugačije odluke sudova u ovoj vrsti postupka. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Pravila postupka u sporu po tužbi za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku (član 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku) određuje visina postavljenog tužbenog zahteva, što znači da mogu biti primenjivana kako pravila u sporovima male vrednosti, tako i pravila opšteg parničnog postupka, tako da revizija u ovim sporovima može biti dozvoljena ako su ispunjeni uslovi iz člana 403. stav 2. i 3. ZPP.
Tužbom od 24.05.2019. godine, tužilja je tražila naknadu materijalne štete u ukupnom iznosu od 67.494,20 dinara.
Budući da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje očigledno ne prelazi dinarsku protiivrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. navedenog zakona je propisano da revizija u sporovima male vrednosti nije dozvoljena, pa i preinačenje prvostepene presude iz tih razloga nije od značaja za ocenu dozvoljenosti revizije.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
