Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 broj 290/19 od 30.04.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih AA i BB - advokata Enike Veg, a presuda Osnovnog suda u Šidu K broj 72/17 od 24.07.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenih AA i BB – advokat Enika Veg, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, povrede odredaba članova 460. stav 1. ZKP, 16. stav 2. i 419. stav 2. ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, te zbog povrede odredaba člana 441. stav 1. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe da su izvršili predmetna krivična dela, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, a nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, pobijane pravnosnažne presude donete su uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a s tim u vezi navodi se da na strani okrivljenog AA nema radnje izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, obzirom da u konkretnom slučaju nisu ostvarena ni objektivna, a ni subjektivna obeležja ovog krivičnog dela, dok u radnjama okrivljenog BB nema objektivnih i subjektivnih obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 34. stav 1. KZ, već da u njegovim radnjama eventualno stoje bitni elementi krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. KZ, odnosno krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. ranije važećeg KZ, ili prekršaja propisanog odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Izloženi navodi zahteva su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ, propisano je da će se službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Članom 33. stav 1. KZ, propisano je da ko drugog sa umišljajem podstrekne da izvrši krivično delo, kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnih dela datim u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ na strani okrivljenog AA, te krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 1. u vezi člana 34. KZ na strani okrivljenog BB.

Prema izreci prvostepene presude, okrivljeni BB je kritičnom prilikom, došavši na granični prelaz ..., zatražio od okrivljenog AA, carinika Republike Srbije, da mu overi četiri obrasca REF4, odnosno zahteva za refakaciju PDV-a, iako tom prilikom u automobilu nije imao robu na koju bi se odnosili ti zahtevi, niti je uopšte napuštao Republiku Srbiju, a okrivljeni AA je to prihvatio i overio predmetne zahteve za refakaciju PDV-a, a usled čega je okrivljenom BB dan kasnije po osnovu povratka PDV-a neosnovano isplaćeno 70.475,30 dinara, za koji iznos je oštećen budžet Republike Srbije, pri čemu su bili sposobni da shvate značaj svojih dela i upravljaju svojim postupcima, i hteli su izvršenje istih, iako su bili svesni zabranjenosti svojih dela.

Stoga su, po nalaženju ovoga suda, a nasuprot navodima zahteva, u činjeničnom opisu radnji izvršenja okrivljenih, datom u izreci prvostepene presude, označena sva zakonska obeležja, kako objektivna, koja se odnose na radnju izvršenja predmetnih krivičnih dela, zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivim, tako i subjektivna, koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenih. Iz navedenih razloga su ocenjeni neosnovanim suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, kao i navodi da se u radnjama okrivljenog BB stiču eventualno bitni elementi krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. KZ (odnosno iz člana 229. ranije važećeg KZ) odnosno da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu, već o prekršaju propisanom odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Stoga je zahtev u delu u kojem se nižestepene presude pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odbijen kao neosnovan.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi se da su nižestepenim presudama učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, povreda odredaba člana 460. stav 1. ZKP, te člana 16. stav 2. i člana 419. stav 2. ZKP i povreda odredaba člana 441. stav 1. ZKP, a polemiše se i sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim presudama, odnosno ukazuje na povredu člana 440. ZKP i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza. Kako navedene povrede u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih odbacio kao nedozvoljen.

Istim zahtevom, ukazuje se i na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje povrede je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, u zahtevu se ne navodi u čemu se konkretno ova povreda sastoji, već se navodi da se u konkretnom slučaju, zbog učinjenih povreda odredaba krivičnog postupka, ne može ispitati pravilnost odluke suda o odmerenim troškovima krivičnog postupka. Stoga po oceni ovoga suda zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, pa je podneti zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u delu u kojem je isti zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić