.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 4141/2020
19.11.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića, Jasminke Stanojević i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Antić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Dubajić, advokat iz ..., radi predaje poseda po tužbi i utvrđenja prava svojine po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 771/20 od 14.05.2020. godine, u sednici održanoj 19.11.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 771/20 od 14.05.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 771/20 od 14.05.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P 1131/19 od 06.12.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu preda u posed poljoprivredno zemljište upisano u list nepokretnosti br. .., KO ... i to katastarske parcele bliže određene stavom drugim izreke, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 393.555,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se utvrdi da je na osnovu održaja stekao pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu upisanom u list nepokretnosti br. ...., KO ... i to na katastarskim parcelama bliže određenim ovim stavom izreke, kao i da mu tužilac naknadi troškove postupka. Stavom četvrtim izreke odbijen je predlog za određivanje predložene privremene mere, a stavom petim izreke odbijen je predlog tuženog za oslobađanje od obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 771/20 od 14.05.2020. godine, odbijena je žalba tuženog, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena, a odbijeni su i zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog.
Primenom člana 404. stav 1. navedenog Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijanom odlukom usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da preda u posed predmetne katastarske parcele - poljoprivredno zemljište, tužiocu, koji je u javnom katastru upisan kako vlasnik ovih parcela, a odbijen je protivtužbeni zahtev za utvrđenje da je tuženi vlasnik istih, uz adekvatnu primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. Tuženi revizijom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za ocenu izuzetne dozvoljenosti revizije, a revizijom se ne ukazuje na drugačije pravno shvatanje u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Imajući ovo u vidu, a posebno da odluka u predmetima sa tužbenim zahtevom (po tužbi i po protivtužbi), zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena..
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u radi predaje nepokretnosti u posed podneta je 30.12.2016. godine. Protivtužba radi utvrđenja prava svojine na istim nepokretnostima podneta je 08.02.2017. godine. Vrednost predmeta spora utvrđena je na pripremnom ročištu održanom 25.05.2017. godine, nakon spajanja parnica po tužbi i po protivtužbi, u visini od 2.284.332,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, od 123,4723 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 18.500,76 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome utvrđena vrednost predmeta spora ne prelaze graničnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je i revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
