.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1768/2020
28.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Marija Joksović, advokat iz ... i Zoran Benić, advokat iz ..., protiv tužene „Banca Intesa“ AD Beograd, radi utvrđenja delimične ništavosti ugovora o kreditu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 956/19 od 17.10.2019. godine, u sednici održanoj 28.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 956/19 od 17.10.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 956/19 od 17.10.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica i Kuli P 1399/18 od 03.04.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je utvrđeno da je ništava odredba člana 3. tačka 3. tačka 5. obaveznih elemenata ugovora o kreditu – gotovinski kredit broj .. od 07.10.2015. godine, što je tužena dužna da prizna i trpi, pa je obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 2.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.10.2015. godine pa do isplate, i na ime trošova parničnog postupka iznos od 58.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke pa do konačne isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 956/19 od 17.10.2019. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18)
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pravnosnažnom presudom utvrđena je ništavost odredbe ugovora o kreditu kojom je predviđeno pravo tužene banke da od tužilje kao korisnika kredita, naplati troškove obrade kredita i puštanja kredita u tečaj u fiksnom iznosu od 2.500,00 dinara jednokratno (1% vrednosti kredita) u odnosu na ukupan iznos odobrenog kredita i obavezana je tužena da tužilji isplati iznos koji joj je po ovom osnovu, odmah po isplati sredstava kredita naplatila, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja bez osnova, do isplate, jer tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi obrade kreditnog zahteva i puštanja kredita u korišćenje u visini od 2.500,00 dinara (1% od iznosa odobrenog kredita) koji su tužilji naplaćeni.
Nižestepeni sudovi su doneli odluku u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita, usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 22.05.2018. godine i izraženim u brojnim presudama Vrhovnog kasaconog suda. Prema ovom pravnom stavu banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Pravnosnažnom presudom donetom u drugom stepenu okončan je postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. ZPP. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, u postupku u sporu male vrednosti, nije dozvoljena revizija.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
