Istovremeno, određeno je da nužni izdaci okrivljenih, kao i nužni izdaci i nagrada branioca istih padaju na teret okrivljenih, a oštećeni Fond za razvoj RS upućen je na parnični potupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 743/2019 od 30.01.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Negotinu, te žalbi okrivljenog AA i njegovog branioca, kao i branilaca okrivljenih VV i BB, presuda Višeg suda u Negotinu K broj 14/18 od 24.04.2019. godine, preinačena je u pogledu odluke o krivičnim sankcijama, tako što su okrivljeni VV i AA zbog krivičnog dela prevara u službi iz člana 363. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni BB zbog krivičnog dela prevara u službi u podstrekavanju iz člana 363. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. stav 1. KZ, za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 1 godine, koje će se izvršiti tako što će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, uz primenu elektronskog nadzora, koje ne smeju napuštati osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, s tim da ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili 2 puta u trajanju do 6 časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, a u koje kazne zatvora im je uračunato vreme provedeno u pritvoru, i to okrivljenima VV i BB od 14.08.2015. godine do 11.09.2015. godine, a okrivljenom AA od 20.08.2015. godine do 11.09.2015. godine. Istovremeno, okrivljeni su osuđeni na novčane kazne u određenom iznosu od po 50.000,00 dinara, i određeno da su ove kazne dužni da plate u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, te da ukoliko iste ne plate u ostavljenom roku, sud će ove kazne zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su ostalom delu iste žalbe odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Filip Sofijanić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog AA - advokat Miodrag Đorđević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 34. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo, te da odredi da se troškovi krivičnog postupka u odnosu na okrivljenog namire iz budžetskih sredstava suda;

- branilac okrivljenog BB – advokat Nikola Komnenović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 34. stav 1. KZ, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo, te da odredi da se troškovi krivičnog postupka prema okrivljenom namire iz budžetskih sredstava suda;

- branilac okrivljenog BB – advokat Zoran Vujičić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 34. stav 1. KZ, s tim što iz obrazloženja proizilazi da nižestepene presude pobija i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, te da odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtevi su neosnovani.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA – advokat Miodrag Đorđević, kao i branioci okrivljenog BB – advokati Nikola Komnenović i advokat Zoran Vujičić u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu da u radnjama okrivljenih ne stoje bitna obeležja krivičnih dela zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni, obzirom da nisu imali nameru da svojim postupanjem dovedu u zabludu ovlašćeno službeno lice – predstavnika Fonda za razvoj RS da izvrši nezakonitu isplatu. Stoga, prema stavu branilaca, na strani okrivljenih AA i BB nema subjektivnog elementa krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim – umišljaja radi pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

Branilac okrivljenog AA – advokat Filip Sofijanić u vezi ove povrede krivičnog zakona ističe da u izreci presude nije naveden način na koji je okrivljeni doveo u zabludu ovlašćeno lice Fonda da izvrši nezakonitu isplatu, dakle da ne postoje objektivni elementi predmetnog krivičnog dela, te da iz opisa dela za koje je osuđen ne proizilazi ni protivpravnost imovinske koristi, odnosno proizilazi da okrivljeni nije imao nameru za sticanjem protivpravne imovinske koristi.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih neosnovani, obzirom da iz činjenica i okolnosti navedenih u izreci prvostepene presude proizilaze svi bitni elementi, kako subjektivni, tako i objektivni, krivičnih dela zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivim.

Odredbom člana 363. stav 1. KZ propisano je da službeno ili odgovorno lice, koje u vršenju službe u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist podnošenjem lažnih obračuna ili na drugi način dovede u zabludu ovlašćeno lice da izvrši nezakonitu isplatu, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina ili novčanom kaznom, a stavom 3. istog člana propisano je da ukoliko je delom iz stava 1. pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 20 godina i novčanom kaznom.

Prema stavu 1. izreke pravnosnažne presude, okrivljeni AA, kao odgovorno lice za zastupanje Privrednog društva Srbia Plast DOO Topola, i okrivljeni VV u periodu od 17.02.2010. godine do 22.10.2010. godine, po međusobnom prethodnom dogovoru, podstreknuti od strane okrivljenog BB, obmanom su doveli u zabludu ovlašćeno lice oštećenog Fonda za razvoj Republike Srbije da izvrši nezakonitu isplatu sredstava u iznosu od 2.500.000,00 dinara na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, tako što su kao odgovorna lica u svojim pravnim licima, preduzimajući radnje iz delokruga svojih ovlašćenja, kao direktori ovlašćeni za zastupanje privrednih društava, u vršenju službe, pribavljanjem potrebne dokumentacije i prikazivanjem lažnih činjenica kao pravih, doveli u zabludu ovlašćeno lice za isplatu kredita – Fonda za razvoj RS da izvrši nezakontu isplatu privrednom društvu Rojal Koust DOO Brza Palanka, nakon čega je prenosom od strane privrednog društva Rojal Koust DOO Brza Palanka dela sredstava odobrenog kredita u iznosu od 400.000,00 dinara okrivljenom BB pribavljena imovinska korist u ovom iznosu, dok je prenosom dela sredstava odobrenog kredita u iznosu od 2.000.000,00 dinara privrednom društvu Srbia plast DOO Topola pribavljena protivpravna imovinska korist u navedenom iznosu. U izreci je navedeno i da su okrivljeni postupali u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, kao saizvršioci, u međusobnom prethodnom dogovoru, te da su bili svesni da vrše delo koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo i da su to i hteli. Stoga su u izreci prvostepene presude, po oceni ovoga suda, jasno opisani svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela prevara u službi iz člana 363. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ u saizvršilaštvu, za koje je okrivljeni AA prvostepenom presudom oglašen krivim.

U stavu 2 izreke prvostepene presude, navedeni su i svi bitni elementi, kako subjektivni, tako i objektivni, krivičnog dela prevara u službi u podstrekavanju iz člana 363. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. stav 1. KZ, za koje delo je okrivljeni BB oglašen krivim. Naime, u izreci su opisane sve radnje kojima je okrivljeni umišljajno naveo, odnosno podstrekao okrivljene VV i AA i kod istih stvorio odluku da izvrše predmetno krivično delo, konkretno nagovaranjem svog brata, okrivljenog VV, da osnuje privredno društvo i iskoristi za podnošenje zahteva za dobijanje start –ap kredita za pravna lica – početnike, u kojem će biti prikazane lažne činjenice kao prave, pružajući mu pomoć za pribavljanje potrebne dokumentacije za dobijanje ove vrste kredita, te davanjem saveta i uputstava, kao i nagovaranjem okrivljenog VV, zakonskog zastupnika Privrednog društva Srbia Plast DOO Topola, koje je vlasnik nepokretnosti koja će biti založena hipotekom, te nagovaranjem i davanjem obećanja istom da će deo novca od odobrenog kredita biti prenet na račun njegovog preduzeća, kao i podstrekavanjem navedenih okrivljenih da prilikom dobijanja i prenosa sredstava kredita prikažu lažne činjenice kao prave i tim lažnim činjenicama dovedu u zabludu ovlašćeno lice za isplatu – Fond za razvoj RS da izvrši nezakonitu isplatu, a kako bi prenosom i prisvajanjem dela tih sredstava lično okrivljeni BB i Privredno društvo Srbia Plast DOO Topola pribavili imovinsku korist navedenu u izreci presude.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih kojima se ukazuje da izreka pravnosnažne presude ne sadrži subjektivne i objektivne elemente krivičnih dela zbog kojih su okrivljeni oglašeni krivim, te da je na ovaj način učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Filipa Sofijanića, kao i branilaca okrivljenog BB, advokata Nikole Komnenovića i advokata Zorana Vujičića, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i s tim u vezi ističe da se u radnjama okrivljenih, opisanim u izreci presude, stiču elementi krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. Krivičnog zakonika, a ne krivičnih dela zbog kojih su oglašeni krivim.

Ovo stoga što krivično delo prevara u službi iz člana 363. KZ predstavlja poseban vid krivičnog dela prevare koje se vrši od strane službenog lica u vršenju službene dužnosti, dakle zaštitni objekt je službena dužnost, odnosno služba, a radnja izvršenja se preduzima u nameri da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, dok kod krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. KZ, radnja izvršenja je navođenje lažnim prikazivanjem činjenica ili njihovim prikrivanjem, sa tačno određenim ciljem, koji se ogleda u dobijanju kredita, subvencije ili druge pogodnosti za šta učinilac ne ispunjava propisane uslove, i spada u krug krivičnih dela protiv imovine, a izvršilac može biti bilo koje lice koje za sebe ili drugo fizičko lice dobije kredit, subvenciju ili drugu pogodnost na prevaran način, ili ih pak nenamenski koristi, pri čemu za postojanje ovog krivičnog dela nije neophdono pribavljanje imovinske koristi, odnosno imovinska korist nije bitno obeležje ovog krivičnog dela.

Kako iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljeni AA, kao odgovorno lice u pravnom licu Srbija plast DOO Topola, u nameri da svom privrednom društvu i okrivljenom BB pribavi protivpravnu imovinsku korist navedenu u izreci presude, obmanom doveo u zabludu ovlašćeno lice oštećenog Fonda za razvoj Republike Srbije da izvrši nezakonitu isplatu sredstava u iznosu od 2.500.000,00 dinara na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, a da je okrivljeni BB podstrekavao okrivljenog AA i VV na izvršenje krivičnog dela prevara u službi iz člana 363. stav 3. u vezi stava 1. KZ, i pomagao im u izvršenju istog davanjem saveta i uputstava, te stvaranjem uslova za izvršenje istog, a u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, to su po oceni ovog suda radnje okrivljenog AA pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo prevara u službi u saizvršilaštvu iz člana 363. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a radnje okrivljenog BB kao krivično delo prevara u službi podstrekavanjem iz člana 363. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 34. stav 1. KZ. Sledstveno tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                          Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić