Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 72/2020 od 30.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene VV i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke u odnosu na ovu tuženu. Stavom drugim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu drugom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je pravni prethodnik tuženog BB iz ..., pok. otac DD iz ... izvršio čin smetanja poseda, na način određen u izreci, te da se obaveže tuženi da tužiocu omogući nesmetano korišćenje izvorske vode i sve vrati u prvobitno stanje kao i da se ubuduće uzdrži od ovakvog ili sličnog smetanja. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka u stavu četvrtom izreke, tako što je obavezan tužilac da tuženom BB na ime naknade troškova prvostepenog postupka plati iznos do 247.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja pa do konačne isplate, dok je zahtev tuženog za naknadu ovih troškova preko dosuđenog pa do traženog izinosa kao i zahtev tužioca za naknadu troškova prvostepenog postupka odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom BB naknadi troškove žalbenog postupka u izosu od 36.800,00 dinara, dok je zahtev tuženog za naknadu navedenih troškova preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 53.300,00 dinara, odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnim rešenjem odlučeno je o zahtevu tužioca za zaštitu od smetanja državine, tako što je odbijen, kao neosnovan, zahtev tužioca, uz adekvatnu primenu materijalnog prava - Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, koji se primenjuje na tužbene zahteve u ovoj vrsti spora. Uzimajući u obzir vrstu spora, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužioca, kao posebnoj reviziji, zato što sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa ili pravno pitanje u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, članom 452. stav 5. ZPP, propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju revizijom pobija odluka doneta u parnici zbog smetanja državine, revizija tužioca je nedozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti. Nije od uticaja što je drugostepeni sud preinačio prvostepeno rešenje, s obzirom da se radi o sporu zbog smetanja državine, pa se ne primenjuje odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP prema kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić