Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilja AA iz ..., čiji je zastupnik Slavoljub Veljković, advokat iz ... i BB iz ..., koju zastupa Zoran Mitić, advokat iz ..., protiv tuženih VV, GG i DD, svi iz ..., čiji je zajednički zastupnik Bojan Rajković, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o revizijama tužilja izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2117/2018 od 11.06.2019. godine, u sednici veća održanoj 02.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2117/2018 od 11.06.2019. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P 423/17 od 15.01.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilja i utvrđeno da je ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između pok. ĐĐ biv. iz ... kao primaoca izdržavanja i sada pok. EE, biv. iz ..., kao davaoca izdržavanja, overen pred Opštinskim sudom u Pirotu pod R br.131/98 od 20.05.1998. godine ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavovima drugim i trećim izreke, tuženi su obavezani da tužiljama na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od po 268.301,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2117/2018 od 11.06.2019. godine, ukinuta je navedena prvostepena presuda i presuđeno tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja kojima su tražile da se prema tuženima utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između pok. ĐĐ iz ... kao primaoca izdržavanje i pok. EE iz ... kao davaoca izdržavanja, overen pred Opštinskim sudom u Pirotu R br.131/98 od 20.05.1998. godine i da ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, tužilje su obavezane da tuženima na ime naknade troškova postupka solidarno isplate 844.620,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile revizije, obe zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na revizije.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14), koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su revizije dozvoljene na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da su osnovane zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava, usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno. Osim toga, osnovano se u revizijama ukazuje da je drugostepeni sud donošenjem pobijane presude učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, što je bilo od uticaja na njenu pravilnost.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilje su ćerke sada pok. ĐĐ, a tuženi su suprug i ćerke sada pok. EE, koja je takođe njena ćerka. Rešenjem Opštinskog suda u Pirotu O br.980/07 od 18.06.2008. godine, prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine iza pok. ĐĐ (rođene 1917. godine) i tužilje su upućene na parnicu radi utvrđenja ništavosti sudski overenog ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključen između pok. ĐĐ kao primaoca izdržavanja i pok. EE kao davaoca izdržavanja. Uvidom u spis predmeta Opštinskog suda u Pirotu R br.131/98 utvrđeno je da je 20.05.1998. godine sada pok. EE tome sudu podnela zahtev za overu navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je i overen istog dana 20.05.1998. godine, a stranke u ugovoru su lično potpisane. Identitet ĐĐ utvrđen je na osnovu stare lične karte izdate 05.12.1967. godine. Ova lična karta je zamenjena novom 15.02.2000. godine. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka grafologa Jovana Krstića i njegovog iskaza utvrđeno je da sada pok. ĐĐ, nije svojeručno potpisala sporni ugovor i to sa verovatnoćom od 99,1-99,99%, naročito imajući u vidu činjenicu da je ona svojevremeno na zapisniku suda od 26.03.1980. godine, u ostavinskom postupku vođenom iza smrti supruga, kada je imala 53 godine života, ostavila otisak prsta umesto potpisa, bez konstatacije zbog čega nije potpisala taj zapisnik, u smislu eventualne povrede ruke ili nekog drugog opravdavajućeg razloga. Bio je mišljenja da protek vremena od tada pa do overe osporenog ugovora kada je imala 81 godinu života, ukazuje da se u međuvremenu ona nije mogla opismeniti. Po njegovom mišljenju potpis na ugovoru o doživotnom izdržavanju može biti potpis osobe koja ima srednju školu i da potpisi na tokom postupka dostavljenim pismenima takođe nisu njeni potpisi. Iz iskaza tužilja i svedoka ŽŽ i ZZ, utvrđeno je da je sada pok. ĐĐ bila nepismena osoba, dok su tuženi u svojim iskazima tvrdili suprotno. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra Zorana Đorđevića i njegovog iskaza, utvrđeno je da prema postojećoj medicinskoj dokumentaciji nema elemenata koji bi ukazivali da je u vreme overe osporenog ugovora sada pok. ĐĐ bolovala od nekog ozbiljnijeg duševnog oboljenja, s tim što je dozvolio mogućnost da ukoliko sud pokloni veru iskazima saslušanih svedoka, da bi se onda u tim okolnostima mogao izvesti zaključak da je tada bila poslovno nesposobna. Na osnovu iskaza sudskog veštaka neuropsihijatra Radeta Panića, utvrđeno je da je on 2004. godine pregledao sada pok. ĐĐ na zahtev njenih srodnika, a vezano za ostvarivanje prava na negu i tuđu pomoć i da je u izveštaju naveo ono o čemu je informisan od lica koja su je dovela na pregled, a to je da je ona od 1999. godine ispoljavala konfuzno ponašanje i dezorijentisanost, a u zadnjih godinu dana, odnosno od 2003. godine totalnu dezorijentisanost. Ovakvo ponašanje je on okarakterisao kao staračku demenciju, objašnjavajući da je tada obavio samo pregled bez uvida u bilo kakvu medicinsku dokumentaciju, zbog čega nije mogao da se izjasni o njenom zdravstvenom stanju u 1998. godini. Iz iskaza svedoka II, advokata, utvrđeno je da je on sačinio tekst ugovora o doživotnom izdržavanju, da zbog proteka vremena ne može da se seti detalja, ali zna da je praksa u njegovoj kancelariji bila da se takva vrsta ugovora ne potpisuje, već da se pročita njegov sadržaj, a da se onda podnese zahtev sudu i pred sudijom koji sprovodi postupak overe i izvrši potpisivanje takvog ugovora. Svedok ZZ je postupala kao vanparnični sudija u navedenom postupku overe ugovora je objasnila da je praksa bila da se identitet ugovorača utvrdi na osnovu lične karte, pa čak i na osnovu stare – nevažeće lične karte i da ona u ovom slučaju nije lično poznavala ugovarače.

Polazeći od činjeničnog stanja, koje je utvrdio, prvostepeni sud je zauzeo pravno stanovište da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju ništav, na osnovu člana 70. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) jer nije bio zaključen i overen na način i pod uslovima propisanim u članovima 167. i 168. Zakona o vanparničnom postupku - ZVP („Sl. glasnik RS“, br.46/95). Ovo obzirom na to da je prilikom overe u predmetu R 131/98 dana 20.05.1998. godine, identitet ĐĐ, utvrđen na osnovu stare lične karte izdate 1967. godine, a da u tekstu overe ugovora nije bilo navedeno ime jednog svedoka čije je prisustvo bilo potrebno u skladu sa citiranim zakonskim odredbama; budući da postupajuća sudija nije poznavala učesnike u ovom postupku. Navedeni ugovor je ništav i zato što je na ugovoru je potpisana ĐĐ, za koju je na osnovu svih izvedenih dokaza, a naročito na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka grafološke struke, utvrđeno da nije bila pismena osoba, imajući u vidu da tužena strana pritom nije priložila veštačenje od strane drugog sudskog veštaka grafologa. Sledom svega izloženog je usvojio tužbeni zahtev tužilja zaključivši da je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav, na osnovu člana 195. Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br.46/95) jer nije bio overen od strane sudije na način propisan citiranim odredbama ZVP-a.

Drugostepeni sud je otvorio glavnu raspravu i saslušao sudskog veštaka neuropsihijatra Zorana Ćirića, pa je ocenom njegovog nalaza i mišljenja i ovog iskaza, kao i svih dokaza izvedenih u prvostepenom postupku, utvrdio da je ovaj sudski veštak bio mišljenja da postoji mogućnost da je poslovna sposobnost pok. ĐĐ bila kompromitovana u vreme zaključenja ugovora, uzimajući u obzir podatke koji su dati doktoru ... prilikom pregleda u vreme sačinjavanja izveštaja 2004. godine, ali da u nedostatku medicinske dokumentacije do te godine kada joj je utvrđena demencija i kasnije, da on apsolutno ne može da se izjasni o njenom zdravstvenom stanju u relevantnoj 1998. godini. Ocenio je nalaz i mišljenje sudskog veštaka grafologa koji nije prihvatio, zaključujući da to nije jedini dokaz na okolnost da li je sada pok. ĐĐ bila pismena osoba jer je tu relevantnu činjenicu (da je bila pismena) utvrdio ocenom svih ostalih izvedenih dokaza, pa i brojne dokumentacije koja sadrži potpis tog lica.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je ocenio da je ugovor overen po proceduri koja važi za pismena lica, u postupku sudske overe u skladu sa članovima 167. i 168. ZVP-a. Zauzeo je pravno stanovište zakonske pretpostavke da su pravni poslovi preduzeti pred sudom zakoniti, jer u tom vanparničnom postupku overe aktivnu ulogu ima službeno lice – postupajući sudija, koji upoznaje učesnike postupka sa njihovim obavezama, predočava im značaj ovog ugovora i vrši overu njihovih potpisa u skladu sa citiranim odredbama zakona, a sve u svrhu pravne sigurnosti takvog ugovora. Ocenio je takođe da je u konkretnom slučaju poštovana procedura iz članova 4. i 8. Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Sl. glasnik RS“, br.39/93). Činjenica što je sporni ugovor sada pok. ĐĐ zaključila i overila sa ličnom kartom kojoj je istekao rok važenja nema uticaja na njegovu punovažnost jer to ne predstavlja bitnu povredu forme ugovora u smislu člana 70. ZOO. Pored toga, zakonska je pretpostavka u smislu člana 11. Porodičnog zakona i to da je svako lice sa navršenih 18 godina života poslovno sposobno, pa je zato na strani lica koje tvrdi suprotno bio teret dokazivanja ove činjenice u smislu člana 231. ZPP. Kako tužilje nisu dokazale da njihova sada pok. majka ĐĐ u vreme zaključenja i overe ugovora o doživotnom izdržavanju, nije bila poslovno sposobna, a sudski veštaci neuropsihijatrijske struke Zoran Ćirić i Rada Panić su bili saglasni u tome da u situaciji kada ne postoji medicinska dokumentacija za nju pre 2004. godine (što je pet godina nakon overe) zbog čega se ne može sa sigurnošću utvrditi njeno zdravstveno stanje u relevantno vreme overe, zaključio je da poslovna nesposobnost sada pok. ĐĐ kao primaoca izdržavanja u vreme zaključenja ugovora nije dokazana. Sledom toga je ocenio da je pismeni ugovor o doživotnom izdržavanju sačinjen i overen na način opisan citiranim odredbama ZVP-a i da zato nije ništav u smislu člana 195. Zakona o nasleđivanju.

Međutim, izloženo stanovište drugostepenog suda se za sada ne može prihvatiti. Pre svega zato što se u reviziji osnovano ističe da je drugostepeni sud donošenjem pobijane presude učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, onda kada nije prihvatio nalaz i mišljenje sudskog veštaka grafologa, sa argumentacijom da nije logičan, verodostojan i uverljiv zato što je suprotan brojnoj dokumentaciji koja sadrži potpis ĐĐ (na priznancima, računima od banke i naznačenog ugovora). U konkretnoj situaciji, kada nije saslušao ovog sudskog veštaka, a iz nalaza i mišljenja i njegovog iskaza datog pred prvostepenim sudom je utvrđeno da ovi potpisi nisu bili njeni potpisi, već drugog lica koje se potpisivalo njenom imenom i prezimenom i koje ima najmanje srednju školsku spreme. Nalaz i mišljenje nekog sudskog veštaka o konkretnim činjenicama za koje sud nema potrebna stručna znanja u smislu člana 259. ZPP, može se razjasniti samo pribavljanjem drugog stručnog mišljenja iz te oblasti.

Iako postoji zakonska pretpostavka da je postupanje suda u postupku sudske overe zakonito, ne može se prihvatiti stanovište drugostepenog suda da tužilačka strana ovu pretpostavku nije dovela u sumnju jer je naprotiv to učinila nalazom i mišljenjem sudskog veštaka grafologa, kojim je dovedeno u sumnju postupanje u postupku overe ugovora o doživotnom izdržavanju koji je sproveden po proceduri za pismena lica u smislu odredbe 167. ZVP-a. Pored toga, pre nego što pristupi overi isprave, sudija utvrđuje identitet učesnika na način propisan u citiranim odredbama ZVP-a, čije se odredbe (čl.166-174) shodno primenjuju u postupku potvrđivanja sadržine isprave na osnovu člana 184. ZVP o čemu je reč u konkretnom slučaju. Kod činjenice da je navedeni ugovor overen sa ličnom kartom izdatom 1967. godine, iako je ĐĐ (rođena 1917. godine), u vreme overe imala 81 godinu života, a u vreme izdavanja te lične karte bila starosti 50 godina života, onda se osnovano postavlja pitanje da li je u toj situaciji bilo potrebno prisustvo i jednog svedoka identiteta da to potvrdi. U tom kontekstu nije bez značaja i činjenica da je ugovor glasio na ĐĐ, a da je potpisan u skraćenoj formi imena, potpisnika ĐĐ kao primaoca izdržavanja, kao što se to osnovano ukazuje u revizijama.

Takođe, treba imati u vidu da prilikom potvrđivanja (overe) isprava o pravnom poslu, kao u konkretnom slučaju, sudija u smislu člana 172. ZVP-a, ispituje da li postoji slobodna i ozbiljna volja učesnika da se zaključi taj pravni posao, pogotovo kada se imaju u vidu godine života primaoca izdržavanja, što sudija procenjuje u svakom konkretnom slučaju, a time se sudovi nisu uopšte bavili. Na kraju, iako je izvršen uvid u spise Opštinskog suda u Pirotu R 131/98 (o čemu nije sačinjena službena beleška a spis nije združen ovom spisu) ostalo je neutvrđeno da li je postupajući sudija prilikom overe postupio u smislu člana 195. stav 1. Zakona o nasleđivanju i to konstatovao na zapisniku (dužnost sudije je da pre overe strankama pročita ugovor i primaoca izdržavanja upozori na pravne posledice zaključenja istog), što je od značaja za ocenu njegove punovažnosti.

Zato će u ponovnom postupku, drugostepeni sud pouzdano utvrditi sve relevantne činjenice na koje je ukazano ovom odlukom, kako bi doneo pravilnu odluku u ovoj pravnoj stvari.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 415. stav 1. i 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić